Navikli smo već da nam iz sveta informacionih tehnologija i telekomunikacija stižu vesti u kojima se velike kompanije „frljaju“ milijardama dolara pri kupovini konkurenata ili firmi za koje smatraju da im mogu doneti značajnu prednost na tržištu, ubrzati njihov razvoj u određenim oblastima ili ih uvesti na nova polja na kojima pre toga nisu poslovali. Sa stanovišta reda veličina vrednosti domaćih privatizacija i međusobnih preuzimanja preduzeća, može izgledati neverovatno da kompanije stare svega nekoliko godina vrede tolike sume novca, ali se u ovoj igri često mere i potencijal za razvoj, udeo u tržištu ili broj korisnika koji onda mogu biti publika i za neki drugi, primarni, proizvod kupca. Neretko se stoga dešava da neke akvizicije budu čak i preplaćene zbog benefita koji često nisu vidljivi na prvi pogled.
Poslednja ovakva vest stiže nam (ponovo) iz Googlea. Ako ste čitali moje prethodne članke i razumeli u kojoj će meri pametni telefoni i drugi mobilni uređaji „vladati“ budućnošću, odnosno na koje će sve načine potisnuti i zameniti klasični računar, onda vas sigurno neće začuditi što je tvorac Android sistema odlučio da kupi komapaniju za proizvodnju mobilnih uređaja Motorola Mobility za više od 12 milijardi dolara. Ova neočekivana i iznenadna novost objavljena je prošle nedelje, a globalna IT „čaršija“ već danima bruji o razlozima, posledicama i mogućim odgovorima konkurenata.
Kada su Nokia i Microsoft objavili strateško partnerstvo prema kome će većina telefona finskog proizvođača biti isporučivana sa novim verzijama mobilnog operativnog sistema softverskog giganta, pisao sam o tome da je izgleda došlo vreme konsolidacije tržišta, ali i da je očigledno da ostatak „ekipe“ zasluge za uspeh koji postižu iPhone i iPad pripisuju dobrim delom i tome što Apple istovremeno kontroliše proizvodnju hardvera i softvera za svoje uređaje. Zbog toga je sada, koliko god bio bitan razvoj mobilnih softverskih platformi, kontrola hardvera postala jedan od imperativa. Razloge za ovakav potez treba tražiti i u borbi oko patentnih prava, odnosno neprekidnim tužbama i kontra-tužbama koje pokreću svi, a ponajviše Apple. Google je kupovinom Motorole (ne cele kompanije, samo dela koji proizvodi mobilne telefone) postao vlasnik i velikog broja patenata, čime će biti u mogućnosti da se brani od napada sudskim parnicama.
Opet smo, dakle, imali istorijsku promenu u oblasti mobilnih komunikacija. Sigurno je takođe da ukrupnjavanje tržišta neće na ovome stati, pa u narednim mesecima možemo da očekujemo još sličnih vesti i iznenadnih poteza najvećih konkurenata. Pretpostavlja se da će Microsoft probati da učvrsti odnose sa dalekoistočnim proizvođačima telefona, postoji mogućnost da HP, Amazon i možda još neko od zainteresovanih oformi koaliciju oko WebOS platforme, a mnogi se pitaju i šta će uraditi RIM, tvorac BlackBerry komunikatora. Pretpostavljam da je sve ovo što se dešava za krajnje korisnike dobra vest jer bi trebalo da imamo samo još naprednije uređaje sa inovativnijim rešenjima i dobro usklađene softverske i hardverske sisteme. Sve ostalo je manje bitno jer će odnosi snaga velikih „igrača“, kao i do sada, nastaviti da se menjaju.
Zanimljivost: IBM Simon, prvi uređaj koji se može smatrati pametnim mobilnim telefonom, konstruisan je 1993. godine, a posedovao je čak i faks mašinu.
Ostavi komentar