Prođe još jedna apokalipsa

2012 - Jul - 15

Sećate li se početka dvehiljadite godine i zebnje miliona ljudi širom sveta koji su sa strahom u očima očekivali da će njihovi računari iznenada prestati da funkcionišu ili, još gore, potpuno “poludeti”. Mnogi su čak preporučivali prijateljima da nipošto ne uključuju svoje kompjutere tih dana jer nas očekuje prava sajber-apokalipsa. Naravno, sve slične priče u stvari su potpuno netačne i posledica su potrebe za senzacionalizmom, ali i neobaveštenosti i neznanja ogromne većine korisnika računara.

A upravo je edukacija korisnika i borba da što više ljudi razume načine na koje funkcionišu tehnološka rešenja nešto što vredi truda i na šta nikada ne treba žaliti vreme i snagu. Zbog toga vredi objasniti i nedavni događaj koji je nazvan “sudnji dan za internet” (eng. internet doomsday), a kada je, prema nekim očekivanjima, desetine hiljada ljudi moglo da ostane bez pristupa globalnoj računarskoj mreži. Naime, pre nekoliko godina grupa estonskih hakera proizvela je virus nazvan DNSChanger, sa ciljem da zaražene računare, grubo govoreći, umesto na prave servere upućuje na njihove. DNS je, inače, globalni sistem koji internet adrese u obliku brojčanih oznaka mapira na nama razumljiva imena koja se pri tome i lakše pamte. Ako bi računar bio „zbunjen“ virusom, on bi vam, kada na primer otkucate www.blic.rs, prikazao neki drugi sajt, bilo radi prikazivanja reklama ili neke još gore prevare.

Srećom, ekipa koja je stajala iza ovog virusa brzo je identifikovana i uhapšena, a sud je naložio da američki FBI može da preuzme adrese servera kojima su raspolagali hakeri i tako spreči zloupotrebu. Početkom meseca istekao je period važenja odluke suda, pa je FBI morao da isključi svoje servere. Postojala je opasnost da svi na čijim je računarima ostao virus ili samo pogrešna podešavanja internet konekcije izazvana njegovim delovanjem, ostanu bez pristupa internetu jer serveri koji bi trebalo da razrešavaju njihove zahteve na sajtovima više ne postoje. Čak i da se to desilo, greška se lako ispravlja pravilnim podešavanjem računara. Srećom, čak ni to nije bilo potrebno pošto su dobavljači internet usluga podesili svoje servere da greške automatski ispravljaju. Tako se neslavno završila još jedna potencijalna prilika da se protivnici tehnologije i napretka naslađuju nesrećom drugih. Računarski virusi i drugi oblici zlonamernog softvera (eng. malware), jednako kao i kardinalne greške u pisanju računarskih programa, bez sumnje predstavljaju realnu opasnost. Međutim, problemi se brzo otkrivaju i relativno lako otklanjaju.

Ubeđen sam da će i u budućnosti biti situacija sličnih opisanima, kao i da će još mnogo puta određeni datumi u javnosti biti opisivani kao “propast sveta”. Ipak, nešto sumnjam da će se mračna predviđanja i ostvariti. Naprosto, na svetu ima veoma mnogo pametnih, dobronamernih i stručnih ljudi sposobnih da probleme i pretnje na vreme otkriju, da pronađu “lek” i spreče negativne posledice. Da ironija bude veća, do pojave ispravki, uvođenja kontramera i hapšenja počinilaca najčešće dolazi mnogo pre nego što javnost sazna za pretnju. Kako ćemo odreagovati na ovakve vesti, da li ćemo poverovati u prenaduvane i bombastične napise u medijima i koliko ćemo dobro zaštititi svoje računare i druge uređaje zavisi samo od nas, odnosno naše računarske pismenosti i informisanosti.

Zanimljivost: Prvi računarski virusi i crvi pojavili su se na ArpaNet mreži, preteči interneta kakav danas poznajemo, još davne 1970. godine.