Pre otprilike godinu dana prvi put sam pisao o problemima autorskih prava u primeni veštačke inteligencije. Naime, malo toga mehanizmi veštačke inteligencije mogu da proizvedu ni iz čega. Barem za sad, potrebni su im izvori informacija – bilo da se radi o tekstovima, fotografijama, video klipovima ili drugim materijalima. Na osnovu tih izvora, programi se treniraju i njihovi statistički modeli dodatno unapređuju kako bi odgovori na pitanja ili zadaci koje pred njih postavljamo bili što tačniji i precizniji.
Problem je u tome što su za to neophodne neshvatljivo ogromne količine podataka različitih vrsta. Srećom, na internetu postoji dovoljno materijala. Na nesreću, najveći deo tih materijala zaštićen je nekom vrstom autorskih prava i ne bi smeo da se zloupotrebljava, čak i kada je u direktnom posedu kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju. U prethodnih godinu dana imali smo više slučajeva u kojima su pisci, fotografi, slikari i drugi autori pokretali tužbe protiv velikih kompanija jer se ispostavilo da u rezultatima rada veštačke inteligencije postoje jasno prepoznatljivi elementi njihovih dela. E sad, između svesnog kršenja pravila i upotrebe podataka koji su javno dobro, postoji značajan prostor koji predstavlja neku vrstu sive zone. U njoj je i pitanje korišćenja autorskih dela za obuku AI modela. Na primer, nedavno je u svetskim medijima objavljeno da postoji sumnja kako su transkripti video zapisa sa Jutjuba i drugih sličnih servisa korišćeni u ove svrhe bez odobrenja hiljada autora. Sa druge strane, neke kompanije su pronašle rešenje tako što su spremne da autorima plate za korišćenje njihovih kreacija. Doduše, iznosi su minimalni i zavise od nekoliko faktora, ali ovo može da dovede do situacije u kojoj će obe strane biti zadovoljne.
Svaka tehnološka novina po pravilu pokreće i brojna pitanja koja nisu obavezno tehničke prirode. Veštačka inteligencija kao jedno od značajnijih dostignuća digitalnog doba i fenomen koji će u bližoj budućnosti iz korena promeniti mnoge ljudske aktivnosti, verovatno je najkompleksniji takav slučaj. Zbog toga će organi svih država i međunarodne institucije morati veoma brzo da definišu jasnu globalnu regulativu, a korisnici svih vrsta da nauče nove norme ponašanja.
…
Ostavi komentar