pratite me na:
Nedavno sam, sasvim slučajno, naleteo na još jednu skraćenicu koja je deo novog slenga internet generacije. Ona glasi TLDR ili „tl;dr“, u značenju „suviše dugo; nisam pročitao“ (eng. too long; didn’t read). Koliko sam uspeo da razumem, osnovna namena je komentarisanje sadržaja na Mreži koji su isuviše dugi, nepotrebno opširni i pomalo dosadni. Naravno, koristi se i u mnogim drugim situacijama kada je potrebno ukazati na preopširnost i nedostatak fokusa napisanog.
Zanimljivije je, međutim, pitanje da li živimo u „TLDR vremenu“ gde ogromna količina informacija koja nas zasipa sa svih strana neminovno dovodi do gubitka strpljenja kod čitalaca. Nekako mi se čini da sve što nije instant podatak prosto ne zadržava pažnju ljudi, pogotovo mladih. To, sa jedne strane, izgleda poprilično loše jer ispada da mlađe generacije više nisu sposobne da ozbiljnije i dublje promišljaju o nekim pojavama, fenomenima i životnim situacijama. Sa druge strane, valja razumeti da u vremenu interneta stari načini dolaženja do saznanja više ne mogu dati odgovarajući rezultat.
Nešto mi govori da ćemo pomenutu skraćenicu sretati sve više i sve češće. Ne mislim da je to samo po sebi loše, ali me brine činjenica što se sistem obrazovanja i vaspitanja ne prilagođava vremenu u kome živimo. Decu moramo da učimo kritičkom razmišljanju, filtriranju informacija i razdvajanju „žita od kukolja“ u nepreglednom moru podataka kojima su svakodnevno izloženi. Jednostavno, proces učenja i obrade ponuđenih sadržaja potpuno je promenjen, hteli mi to ili ne. Ako mu se ne prilagodimo najpre mi stariji, onda nemamo pravo da se čudimo što deca sama pronalaze svoje načine, makar oni bili i pogrešni iz naše perspektive. Tu bih završio, čisto da ne dobijem komentar „tl;dr”.
Zanimljivost: Procenjuje se da na planeti oko 2 milijarde ljudi svakodnevno koristi internet i intenzivno konzumira onlajn sadržaje.
Ostavi komentar