Pravi “klik”

2009 - May - 17

Prošle nedelje govorio sam o tome koliko tehnologija, a posebno softverska rešenja, iz korena menjaju svet i utiču na svakodnevni život ljudi. Ono što menja tehnologiju jesu ideje, inovativnost i preduzetnički duh kreativnih pojedinaca i timova. Prava ideja, onaj “klik” koji se dogodi u stvaralačkom procesu, često može da promeni tok istorije i da obeleži jednu epohu. Na žalost, ili pre na sreću, ne postoji recept za dolazak do prave ideje, a najčešće je podjednako važno da se sklope i sve ostale “kockice”. Ono što jeste presudno su znanje, iskustvo, širina shvatanja problema, otvorenost uma i spremnost na to da neće svaka ideja biti uspešna i odmah ostvariva. Iza svih velikih uspeha i kreativnih rešenja, čak i kada se dogode u momentu, stoji naporan rad i mnogo truda, pokušaja i pogrešaka. Ako već ne mogu dati smernice za inovativnost, svakako mogu da pobudim vašu znatiželju i da vas motivišem podsećanjem na slavne primere koji su obeležili razvoj IT industrije u proteklih nekoliko decenija.

Verovatno je prva asocijacija na neverovatan uspeh, barem u svetu informacionih tehnologija, slučaj kreatora pretraživača Google, Larija Pejdža (Larry Page) i Sergeja Brina (Sergey Brin) koji su ovaj projekat započeli kao studenti 1996. godine, da bi već 2004., nakon izlaska na berzu, njihova firma vredela 23 milijarde dolara. Ništa manje brz nije ni uspon socijalne mreže Facebook, čiji je vlasnik, Mark Cukerberg (Zuckerberg), ovu mrežu pokrenuo na drugoj godini studija sa idejom da bude ograničena samo na studente univerziteta Harvard. Priča se da je Cukerberg tražio način da preboli jednu devojku te 2003. godine, dok svega šest godina kasnije Facebook ima više od 700 zaposlenih i 300 miliona dolara godišnjeg prometa.

Ako pođemo dalje u prošlost, setićemo se tvorca sistema Linux, šveđanina Linusa Torvaldsa, koji je, prema sopstvenim rečima, sasvim slučajno shvatio kako je ono što je isprogramirao da bi rešio problem sa svojim ličnim računarom, u stvari jezgro novog operativnog sistema. Pored svih kritika, jedan od značajnijih kreatora računarske istorije svakako je Bil Gejts (Bill Gates) koji je sa svojim kolegom sa fakulteta Polom Alenom (Paul Allen) osnova Microsoft. Svoj prvi proizvod, jednu verziju BASIC programskog jezika za mikro kompjutere, njih dvojica su napisali premda nisu posedovali odgovarajući računar. Naravno, ne smemo da zaboravimo osnivače kompanije Epl (Apple) – Stiva Džobsa (Steve Jobs) i Stiva Voznijaka (Steve Wozniak) čija je kreativnost bitno uticala na popularizaciju personalnih računara. Interesantno je da su Apple I računare njih dvojica proizvodili ručno, u Džobsovoj garaži, vođeni Voznijakovom genijalnošću i strašću prema elektronici. U početku im nije bilo nimalo lako, pa su propustili više od godinu dana čekajući pad cena procesorskih jedinica koje u startu nisu mogli da priušte.

Za kraj jedna zanimljivost. Naime, jedna od asocijacija na rađanje ideje jeste i Njutnova jabuka. Legenda kaže da je ovaj slavni naučnik ideju za teoriju garvitacije dobio kada je, sedeći ispod drveta, video jabuku kako pada na zemlju (ili na njegovu glavu, prema nekim verzijama). Upravo je ova priča inspirisala dva Stiva pri smišljanju imena za kompaniju Apple (eng. jabuka), što samo govori o tome koliko je inovativnost sama po sebi inspiracija za novo stvaralaštvo. Takođe, primetićete da su svi pomenuti kreativni ljudi svoje karijere otpočeli još za vreme studija. Mladost sadrži onu posebnu želju da se svet promeni na bolje, toliko potrebnu za pravi “klik”.