pratite me na:
Ako ste u prethodnih nekoliko nedelja posetili bilo koju od popularnih društvenih mreža, niste mogli a da ne primetite poplavu ilustracija specifičnog stila. Radi se mahom o fotografijama korisnika koje su – korišćenjem novog mehanizma veštačke inteligencije – prepravljene u crteže koji neodoljivo podsećaju na radove slavnog japanskog studija za kreiranje animiranih filmova. Ime pomenutog studija je Gibli (Studio Ghibli), pa je ovaj trend popularno nazvan Gibli-manija.
Za one koji nisu gledali ostvarenja ove kompanije i njenog glavnog kreativca Hajaoa Mijazakija, treba reći da se radi o prepoznatljivom načinu prikaza pozadine, svedenim površinama bez previše senčenja, toplim bojama, nostalgičnoj atmosferi i simpatičnim razigranim likovima krupnih očiju i dobrodušne prirode. Zanimljivo je i da su svi crteži rađeni rukom, što im daje dodatnu vrednost. U svetlu toga, postavlja se pitanje da li je automatizovano pretvaranje fotografija u ilustracije Gibli stila omaž ili izrugivanje originalnosti i trudu autora. Gledano nešto šire, može li se bilo koji proizvod veštačke inteligencije smatrati kreativnim delom? Kolika je njegova stvarna vrednost? Za početak, umesto urođenog talenta, godina učenja i mnogo sati provedenih u kreiranju jednog crteža, dovoljni su relativno dobra fotografija i nekoliko klikova mišem. Naravno da to korisnika ne čini umetnikom, ali šta ako se takav rad upotrebi u komercijalne svrhe ili promociju na mrežama? Šta je sa autorskim pravima kreatora izvornog stila? Poseban je problem negativnog uticaja ove vrste banalizacije umetnosti na ukus publike i podsticanje mladih da se kreativno izražavaju. Naravno, uvek će biti onih koji tvrde da je bitan samo krajnji rezultat. Tom logikom, kulinarstvo kao veština i uživanje u hrani ne treba da postoje.
Opisano je samo još jedan primer kontroverzi koje sa sobom nosi razvoj veštačke inteligencije, ali i važnih etičkih i pravnih pitanja na koja će čovečanstvo veoma brzo morati da odgovori. Čak i najveći protivnici razvoja tehnologije ne mogu da pobegnu od njene sveprisutnosti. Dobrobiti je mnogo – od pomoći u svakodnevnim aktivnostima, do podizanja kvaliteta života za članove ugroženih društvenih grupa. Zbog toga je potrebno da pronađemo zlatnu sredinu između praćenja trendova i poštovanja prava na uživanje u plodovima kreativnog procesa. Ukratko, to što nešto može da uradi veštačka inteligencija, ne znači obavezno i da treba.
Ostavi komentar