Poznajem nekoliko domaćica koje kao neizostavno pomagalo pri spremanju hrane koriste tablet. Naravno, služi im za pronalaženje ideja, saveta, zanimljivih pristupa i novih recepata. Osim ovog savremenog tehnološkog pomagala, ostatak kuhinje po pravilu je „klasičan“, pa se uređaji, pogotovo veliki kuhinjski aparati, ne razlikuju bitno od onih koje su koristile naše bake. O ispravljanju ove nesrazmere intenzivno razmišljaju inovatori širom sveta, uključujući i najveće proizvođače.
Bez povezane „pametne“ kuhinje nema ni pametnog doma u pravom smislu reči, ali su, za razliku od drugih oblasti, ovde izazovi nešto kompleksniji. Jedan od problem sa kojima se susreću proizvođači jeste i činjenica da je životni vek velikih aparata, poput šporeta ili zamrzivača, poprilično dug, kao i da je razvoj novih modela zbog toga nešto sporiji. Drugo je pitanje koje su to funkcionalnosti koje bi nove modele učinile zaista upotrebljivim i korisnim.
Za sada smo dobili različite primere, bilo na nivou prototipa ili komercijalnih modela, pa kada pogledam pravac u kojem se ideja „povezane kuhinje“ razvija, mogu da pretpostavim da ćemo u narednih nekoliko godina dobiti zaista zanimljive modele u masovnoj primeni. Na primer, postoji nekoliko varijanti frižidera i šporeta sa ugrađenom bežičnom vezom sa internetom, kamerama i pratećim softverskim aplikacijama. Time je moguće daljinski proveriti sadržaj i stanje namirnica, podesiti temperaturu i vreme pripreme hrane. Vidim da bi iste komponente mogle biti korišćene i za povećanje bezbednosti – na primer alarmiranje korisnika ako je rerna ostala uključena ili da ručak zagoreva. Jedan od predloga je i povezivanje tradicionalnih proizvođača kućnih aparata sa IT kompanijama kako bismo kroz simbiozu znanja i iskustava dobili najbolje rezultate.
Ostavi komentar