pratite me na:
Malo ko danas može da protivreči tvrdnji kako smo uveliko zagazili u takozvanu „post-PC“ eru, odnosno doba koje dolazi nakon personalnih računara. Naime, novija istorija IT industrije može da se podeli na tri talasa – vreme stonih računara, zatim eru interneta i na kraju post-PC doba. Prvi talas karakterišu lični računari koji se relativno retko koriste i nisu baš prenosni, uglavnom su nepovezani i ne baš naročito sposobni za izvršavanje naprednih zadataka. Pojavom interneta kompjuteri postaju međusobno povezani, njihova cena sve je pristupačnija, a masovno se proizvode laptop i druge vrste prenosnih personalnih računara. Na kraju, sa razvojem mobilnih i bežičnih mreža, napretkom tehnologije i sve brojnijom publikom, računar postaje sveprisutan, ali u formi pametnih telefona, tablet uređaja i takozvane nosive tehnologije.
Da je došlo novo doba u kome PC nije više najzastupljeniji računarski alat govore i statistike, od pokazatelja prodaje, do podatka da više ljudi pristupa internet sadržajima sa mobilnih uređaja nego sa kompjutera. Svesne su toga i velike IT kompanije, pa sve više njih primat stavlja na proizvodnju novih vrsta uređaja i razvoj softvera za pametna “sokoćala”, uključujući i poslovne alate za nove kategorije „informacionih radnika“ (što je posebna tema).
Podela razdoblja koju sam pomenuo poklapa se i sa nešto starijom ali u praksi jednako dokazanom teorijom da će nakon ere velikih mejnfrejm računara (jedan računar – više korisnika) i PC doba (jedan računar – jedan korisnik) doći do sveprisutnosti kompjutera (jedan korisnik – više računara). Sve ovo ne znači da je PC stvar prošlosti i da će potpuno nestati – naprotiv. Na nove vrste uređaja možemo da gledamo kao na njihove prirodne naslednike i komplementarne pomoćnike za unapređenje kvaliteta života i rada ljudi. Ako bismo ovu priču postavili u perspektivu nekih davnih uzrečica, mogao bih da kažem: “PC je mrtav, živeo računar”.
Ostavi komentar