Pokretne slike na Mreži

2009 - Dec - 27

Prošlo je tačno dve godine od kada je u SAD krajem 2007. više od 12000 scenarista za film, TV i radio mesecima štrajkovalo zbog, između ostalog, učešća u dobiti od prikazivanja na novim medijima. Njihova bojazan da će direktno preuzimanje video zapisa sa mreže, IPTV, video sadržaji za mobilne uređaje i servisi poput YouTubea veoma brzo preuzeti primat u odnosu na klasičnu televiziju, bioskop i DVD, ispostavila se u međuvremenu kao sasvim opravdana.

Naime, nedavno istraživanje u SAD pokazalo je da je samo u oktobru više od 167 miliona američkih web korisnika gledalo skoro 28 milijardi onlajn video zapisa. To takođe znači i da skoro 85% svih Internet korisnika u SAD gleda video sadržaje, ali i da prosečan korisnik provede 11 sati mesečno u ovoj vrsti zabave. Ovo može izgledati malo u odnosu na vreme koje ljudi provode ispred TV ekrana, ali ne smemo da previdimo činjenicu da prosečan video zapis na Internetu traje samo oko 4 minuta. Naravno, vodeći su Googleovi servisi (uključujući i YouTube) sa skoro 38% tržišnog učešća, a sledi kod nas manje poznati Hulu sa svega 10% te brojke, i odmah nakon njega Microsoftovi portali, Fox, Viacom, Yahoo i drugi. Naravno, glavna korist, odnosno zarada za ove kompanije leži u oglašavanju, a vrtoglave cifre broja poseta i vremena provedenog uz onlajn video kanale jasno govore da se radi o veoma unosnom biznisu.

U godini za nama popularnost onlajn video servisa, socijalnih mreža i deljenja video materijala dostigla je neverovatne razmere. Samo na YouTubeu dnevno bude prikazano više od 100 miliona video zapisa. Ovo se može smatrati velikom pobedom novih medija i informacionih tehnologija, ali ne treba da zaboravimo ni prateće negativne posledice poput problema sa autorskim pravima i legalnošću prikazivanih materijala. Konglomerat medijskih giganata pokušava brojnim sudskim procesima da natera web serise da sa svojih portala sklone ilegalne sadržaje, ali taj proces ide veoma sporo i pitanje je da li će njihova ideja ikada zaživeti. Veća je šansa da će na kraju biti postignut neki kompromisni dogovor, ili, što je još verovatnije, da će u potpunosti biti promenjen način na koji funkcioniše licenciranje filmova, serija i video spotova. U svetu muzike urađeno je mnogo više na načinima za zaštitu kopirajtovanih sadržaja (takozvani DRM, Digital Rights Management), dok u svetu videa praktično ne postoji rešenje. Neke kompanije koje omogućuju deljenje i postavljanje video sadržaja oslanjaju se na „ljudski faktor“, odnosno upošljavaju čitave ekipe koje vizuelno proveravaju svaki fajl pre nego što on bude objavljen, ali će uz stepen rasta o kome sam ranije govorio, to veoma brzo biti praktično nemoguće.

Transformacija Interneta u univerzalni medij traje godinama, a razvoj infrastrukture i sve brži pristup Mreži dodatno potpomažu navike i očekivanja korisnika. Uostalom, jednim drugim istraživanjem dobijen je rezultat po kome više od 80 procenata Internet korisnika odustaje od gledanja onlajn videa ukoliko dođe do „seckanja“ usred prikazivanja. Mislim da kod nas ovakva „razmaženost“ još uvek ne postoji, ali sigurno raste broj onih koji izvor uživanja u pokretnim slikama traže na Internetu.