Pogled koji govori više

2012 - Apr - 08

Naročite naočare pomoću kojih je moguće u prostor ispred korisnika projektovati sliku sa nekog uređaja (u to vreme to je bio HP iPaq PDA) prvi put sam video pre otprilike deset godina, kada je to bio futuristički koncept u obliku funkcionalnog prototipa. Ovaj “virtuelni monitor” – korisnik je imao utisak da sa udaljenosti od pola metra gleda u 17-inčni ekran – zvučao je tada kao odlično rešenje za sve veći broj mobilnih telefona i drugih malih elektronskih uređaja. Danas tablet, smartphone i ultrabook računari brojem prevazilaze sve druge oblike kompjutera, pa je potreba za ovakvom tehnologijom višestruko veća.

Srećom, mnogo kompanija radi ozbiljno na ovome. Na primer, odnedavno su se na tržištu pojavile Epsonove naočare Moveria BT-100 koje uključuju slušalice i mali urađaj za upravljanje koji pogoni Android operativni sistem. Naočare je moguće povezati na mrežu korišćenjem WiFi konekcije, a osnovne funkcije su krstrenje internetom, slušanje muzike i uživanje u multimedijalnim sadržajima (uglavnom filmovima). Za razliku od drugih sličnih rešenja, naočare su providne, pa je i dalje moguće videti šta se nalazi ispred vas. Takođe, ovaj proizvod može da prikaže i trodimenzionalnu sliku, ali uz izvesna ograničenja.

Za razliku od vremena od pre deset godina, danas postoje i druge namene sličnih naočara. Jedna od njih je proširena stvarnost (eng. Augmented Reality, AR), pojam o kome sam pisao pre nekoliko meseci. Ideja je da se omogući direktan ili indirektan pogled na fizički svet tako da su neki elementi tog pogleda unapređeni ili prošireni informacijama koje generiše računar, najčešće preuzimanjem podataka sa interneta. Za sada se za ovu namenu obično koriste kamera i ekran pametnog telefona, uz posebne markere u fizičkom svetu koje softver prepoznaje i zamenjuje računarski kreiranim sadržajima. Naprednija rešenja ne zahtevaju markere, a za potpuni doživljaj praktičnije bi bilo da ne morate da držite telefon ispred sebe. Google već uveliko radi na projektu nazvanom Google Glass (eng. naočare). Čak je jedan od osnivača kompanije, Sergej Brin, nedavno fotografisan u javnosti dok je nosio prototip ovih elegantnih i praktičnih naočara. Na YouTubeu je moguće pogledati i video koji opisuje kako ova tehnologija može da unapredi dnevne aktivnosti. Još je lepša vest da bi Google naočare mogle biti dostupne na tržištu do kraja godine.

U budućnosti će današnje markere i kombinaciju kamere i ekrana mobilnog uređaja u funkciji “očitavanja” proširene stvarnosti potpuno zameniti naočare slične onima koje razvijaju Google i druge kompanije. Još i više – radi se i na posebnim kontaktnim sočivima za ovu namenu, koje bi čak dodatno mogle da pomognu slabovidim osobama. Realno je i da će vetrobransko staklo na našim automobilima biti deo iste tehnologije i pružati nam sve potrebne dodatne informacije o situaciji u saobraćaju, bez potrebe da skrećemo pogled sa puta ispred nas. Kad smo već kod puta, meni sve opisano deluje kao veoma dobar pravac kretanja napred i odličan primer unapređenja svakodnevnog života koje donose informacione tehnologije.

Zanimljivost:Pojam “augmented reality” iskovan je još 1992., a prvi mobilni AR sistem, doduše povelikih dimenzija, nastao je 1997. godine.