Podele oko deljenja

2011 - May - 22

Organizacija za odbranu ljudskih prava u digitalnom svetu, Electronic Frontier Foundation, objavila je još sredinom 2009. godine članak u kome se govori o problemu privatnosti lokacije pojedinca, načinima na koje se ona može zaštititi, kao i o aktivnostima koje bi u tom pravcu trebalo da sprovode državne institucije, kompanije i svako od nas. Sa omasovljenjem broja korisnika društvenih mreža i pojavom novih servisa za mobilne uređaje, ova tema postala je aktuelnija nego ikada.

Problem je, da pojasnim za manje upućene čitaoce, u tome što se na socijalnim mrežama i nekim drugim sistemima na Internetu od ljudi očekuje da međusobno razmenjuju i dele što više informacija, uključujući i fizičku lokaciju, dnevnu rutinu i navike. Na taj način zlonamerne osobe mogu da dođu do podataka koje je moguće zloupotrebiti. Najjednostavniji i najočigledniji primer je kada širom Mreže relativno nepoznatoj grupi ljudi objavite da ste otišli na letovanje. Ovakva informacija prosto je otvoreni poziv nekome da opljačka vaš stan. Zbog toga je prošle godine i pokrenut portal pleaserobme.com (u prevodu sa engleskog – “molim te opljačkaj me”), koji se bavi podizanjem svesti o prekomernom deljenju privatnih podataka.

Manje očigledni primeri narušavanja privatnosti lokacije su baze koje prikupljaju razne informacije o korisnicima, bilo da se radi o državnim organima ili privatnim organizacijama. U ovoj sferi problem je čak nešto veći. Prema jednoj od definicija, privatnost lokacije je upravo mogućnost osobe da se kreće u javnom prostoru znajući da u normalnim uslovima njena lokacija neće biti sistematski i tajno beležena radi kasnijeg korišćenja. Koliko god podaci u bazama bili prikupljani u dobrnomarne svrhe, uvek postoji mogućnost neautorizovanog pristupa i zloupotrebe. Izvori podataka mogu biti razni – od pomenutih društvenih mreža, mobilnih telefona i raznih vrsta elektronskih ulaznica, preko sistema za naplatu parkinga i platnih kartica, do podataka koje dajemo kada pretražujemo lokacije u blizini ili onih koje dobrovoljno ostavljamo radi merenja zadovoljstva kupaca.

Naravno, deo bojazni i rezervisanosti prema novim servisima, elektronskim sistemima i načinima socijalizacije u digitalnom dobu svodi se na čistu paranoju bez mnogo udubljivanja u srž problema. Savremena kriptografija omogućuje dovoljno bezbedno čuvanje podataka, samo ako se ono pažljivo organizuje uz poštovanje osnovnih pravila (ovde je važno da države uspostave odgovarajuću regulativu).

Opasnosti svakako postoje, na sličan ili čak identičan način kao što to biva u fizičkom svetu. Međutim, tu su i jednostavni načini da se pretnje i izloženost zloupotrebama smanje na razuman minimum. Pravila su prosta i logična, pa kao što decu od najranijih dana učimo kako da se ponašaju u parku ili na putu do škole, isto tako moramo da ih pripremimo za boravak u sajber prostoru u kome će oni, hteli mi to ili ne, provesti dobar deo svojih života. Problem je u tome što je prethodno neophodno da se odrasli obrazuju i potrude da razumeju savremeni svet. Umesto toga, mnogima je lakše da okrenu glavu, optuže računare i internet za sva zla ovoga sveta i jednostavno ignorišu problem.

Zanimljivost: Da je Facebook država, sa svojih 500 miliona aktivnih korisnika bio bi treći na svetu po populaciji, iza Kine i Indije, a ispred SAD.