Zamislite situaciju u kojoj vašoj kompaniji treba novi server za određenu namenu. Umesto da zaposleni u IT sektoru prikupljaju ponude od distributera, traže odobrenje budžeta, planiraju prostor za smeštaj nove opreme i vreme potrebno za instalaciju – novi server obezbeđujete jednostavnim popunjavanjem formulara na Internetu. Sami birate veličinu i snagu “mašine”, instalirani sistem, servise i alate, a prostor u vašem objektu uopšte nije potreban jer se sve dešava na udaljenoj lokaciji. “Virtualization”, “cloud computing”, “software as a service” i “hardware as a service” samo su neki od (relativno) novih pojmova i pojava u industriji informacionih tehnologija koji omogućuju pomenuti scenario, ali i mnogo više od toga.
Ako se sećate, prošle nedelje sam već govorio o tome da Internet i mrežna infrastruktura polako od PC računara preuzimaju ulogu nosioca podataka. Još i više – ubrzano se razvija ponuda softverskih paketa koje možete da iznajmite i pokrećete direktno sa mreže. Greg Papadopulus, jedan od direktora kompanije Sun Microsystems, nedavno je predvideo da će u 2010. godini većina prodatih IT sistema biti namenjena za web ili će se sastojati od web baziranog softvera. Virtuelizacija je jedna od osnova za ovaj proces. Radi se skupu tehnologija kojima se jedan kompjuterski resurs predstavlja kao više virtuelnih. Konkretno, moguće je postići da jedan dovoljno jak server funkcioniše kao više nezavisnih servera. Naravno, koriste se i sistemi gde se više servera predstavlja i koristi kao jedan, čime je moguće postići veliku snagu i istovremeno uslužiti ogroman broj korisnika. “Cloud computing” je termin koji opisuje svako izmeštanje računarskih resursa u takozvane data centre nezavisnih dobavljača i pristup tim resursima putem računarskih mreža (najčešće Interneta). Zanimljivo je da izraz potiče od standarda za vizuelni prikaz arhitekture računarske infrastrukture po kome se kao ilustracija za Internet gotovo redovno koristi oblak (eng. cloud).
“Software as a service” (eng. softver kao servis) je model po kome su softverske aplikacije smeštene na Internet serverima dobavljača i dostupne u vidu servisa koji se iznajmljuje. Slično, moguće je i iznamljivanje hardvera, kada govorimo o “hardware as a service” (eng. oprema kao servis) modelu. Sve češće dobavljači ovakvih usluga objedinjuju obe ponude, pa tada imamo i “cloud coomputing” princip u najpotpunijem obliku. Prednosti ovakvog pristupa za korisnike su brojne – od značajno niže cene održavanja, nabavke i proširenja resursa, do dostupnosti podataka sa bilo koje lokacije i sa bilo kog uređaja. Za sada se “podaci u oblacima” najčešće koriste u poslovne svrhe, ali je sve više servisa kojima su ciljna grupa pojedinačni korisnici i porodice.
Zanimljivo je da se u primenu ovog koncepta, odnosno komercijalnu ponudu hardverskih i softverskih servisa, među prvima uključila kompanija Amazon.com, svima poznata kao najveća Internet prodavnici na svetu. Pre dve godine, kada su oni krenuli sa uvođenjem svojih servisa (S3 – Simple Storage Service i EC2 – Elastic Compute Cloud) mnogi su čak kritikovali Džefa Bezosa, osnivača i direktora Amazona, jer su smatrali da transformiše kompaniju u pogrešnom pravcu. Ispostavilo se, međutim, da je njegova vizija više nego održiva i da ima svetlu budućnost.
Ostavi komentar