Pobeda zajednice

2009 - Oct - 04

Uprkos svim primedbama na softverske pakete koji su nastali kao proizvod truda zajednice programera širom sveta, takozvani open source koncept razvoja softvera u poslednjih nekoliko godina definitivno pobeđuje. Razlog je jednostavan – nemoguće je sve kompleksnije računarske programe razvijati isključivo unutar jedne kompanije (barem ne u celosti) ma koliko ona bila velika, pogotovo danas kada se informacione tehnologije razvijaju neverovatnim tempom, a neki od osnovnih imperativa su brzina prilagođavanja, inovativnost i povezivanje različitih sistema. Ova pobeda ne znači da je bilo ko izgubio. Naprotiv, na dobitku su svi, od korisnika, preko zaposlenih u softverskoj industriji, do kompanija koje se bave ovom delatnošću. Uostalom, malo je poznato, premda sam o ovome pisao pre otprilike dve godine, da je i Microsoft, za mnoge sinonim komercijalizacije u IT svetu, aktivno uključen u rad open source zajednice.

Čitaocu koji se nije susretao sa pojmovima o kojima ovde pišem dugujem malo pojašnjenje. Naime, open source je pristup dizajniranju, projektovanju, konstruisanju i distribuciji softvera takav da obezbeđuje slobodan pristup izvornom programskom kodu (eng. source code). Premda je sličan koncept primenjivan od prvih dana, popularizovan je tek pojavom Interneta i mogućnošću brže razmene informacija, komunikacije i interaktivnosti između svih koji rade na projektu. Veliki korak napred desio se kada je 1998. godine objavljen izvorni kod tada najpoznatijeg web browsera Netscapea, kada je iskovan i termin “open source”. Open source razvoj može biti centralizovan, sa jednim upravnim telom koje koordinara rad pojedinaca i grupa širom sveta, ili distribuiran na nezavisne grupe. Open source ne znači da je softver potpuno besplatan, niti otvorenost koda automatski podrazumeva da bilo ko može da ga koristi kako želi. Načini licenciranja open source softvera posebna su tema i vrlo komplikovana oblast, ali je suština da programski kod mora biti dostupan svima, kao i da bilo koji proizvod baziran na open source projektima mora takođe da bude tretiran kao open source.

Poslednja istraživanja kompanije IDC govore da će uskoro svaka softverska platforma uključivati i deo otvorenog koda, pogotovo tamo gde je neophodna fleksibilnost. Uspeh koji ovih dana postižu otvorena rešenja za pametne telefone i druge mobilne uređaje samo je jedan od primera. Ideja ima i svoju ekonomsku opravdanost jer se biznis modeli sve češće baziraju na uslugama i obezbeđivanju sadržaja, dok su softverki i hardverski proizvodi koji služe kao podrška tim servisima besplatni ili veoma pristupačni. Citiraću jednog od podpredsednika kompanije Yahoo – “Verujemo da je zajednica programera ključna komponenta našeg uspeha. Izazovi sa kojima se industrija susreće ovih dana veći su od bilo čega sa čime jedna kompanija može sama da se suoči. Koliko mi doprinosimo open-source zajednici, toliko i učimo zajednice, a nezavisni programeri predstavljaju važan resurs koji nam pomaže da ubrzamo inovacije”.

reba razumeti da je open source platforma, filozofija razvoja i način da se ono što je poteklo iz zajednice programera na neki način i vrati toj istoj zajednici, ali i korisnicima koji ovakvim pristupom mogu dobiti brojne pogodnosti. Uostalom, stoji činjenica da se open source metodologije sve više primenjuju i u drugim oblastima i industrijama. Premda sve ovo ne izgleda toliko bitno na globalnom nivou, čini mi se da dolazi doba kada će ljudski rod razumeti da su zajednički rad i otvorena razmena znanja i proizvoda intelektualnih napora jedini način za sledeći veliki korak napred.