pratite me na:
U jednoj simpatičnoj humorističkoj seriji glavni lik, inače genijalni naučnik, nakon što ostane bez posla kao istraživač i profesor na prestižnom univerzitetu, ovako završava objašnjenje kako sada koristi višak slobodnog vremena – “… i onda se opustim tako što upropastim nekoliko članaka na Wikipediji unošenjem pogrešnih podataka”. Duhovito ili ne, tek ova rečenica može nas nagnati da se zapitamo ko su ljudi koji učestvuju u pisanju najveće enciklopedije na planeti i nekih drugih portala koji koriste doprinose posetilaca za kreiranje svojih sadržaja (IMDB.com na primer, najznačajniji izvor informacija o sedmoj umetnosti).
Motivi za ulaganje slobodnog vremena i napora mogu biti različiti, ali su neka istraživanja pokazala da je među najznačajnijima priznanje drugih za dobro urađen posao opisivanja teme i iznošenja činjenica. Zbog toga je nedavno i uveden WikiLove sistem ocenjivanja članaka sličan “lajkovanju” na Facebook društvenoj mreži.
Na taj način čitaoci će moći na različite načine da “nagrade” autore i pokažu svoju zahvalnost i poštovanje uloženog truda. Drugi važan motiv za učešće u procesu kreiranja sadržaja je želja za podučavanjem i deljenjem stečenog znanja, što nije ni malo zanemariv poriv kod velikog broja ljudi.
Postoji međutim pokazatelj da se broj dobrovoljnih učesnika u pisanju Wikipedije ove godine smanjio u odnosu na prethodnu. Početkom ove godine u pisanju Wikipedije svojim doprinosima učestvovalo je oko 90 000 aktivnih članova, a cilj je da se do narednog leta na neki način regrutuje još 5000 novih “urednika”, što nije jednostavan zadatak. Osipanje je donekle rezultat činjenice da je većina zanimljih članaka već napisana, kao i da volonteri traže nove izazove. Drugi važan razlog su vatreni “ratovi” i beskonačne rasprave urednika i administratora oko sadržaja članaka i faktografije, pogotovo kada su u pitanju politički obojene teme i događaji iz novije istorije. Kako bi pomogli “dopisnicima”, administratori (njih oko 1000) i tehničko osoblje pokušavaju da proces pisanja i uređivanja tekstova što više pojednostave i olakšaju, ali to, na žalost, nije uvek moguće. Druga ideja je da se motivišu nastavnici i profesori koji će studentima kao neku vrstu domaćeg ili projektnog rada zadavati pisanje članaka na Wikipediji, što bi moglo donekle da pomogne, a ovaj program već je zaživeo u nekim sredinama.
Sve ovo ne znači da je dobrovoljno učešće stotina hiljada ljudi širom planete u zajedničkom kreiranju sadržaja na webu u krizi. Naprotiv, siguran sam da će ovaj trend biti nastavljen i u budućnosti jer, kao što sam rekao, ljude motiviše želja da pomognu drugima, da podele svoje ideje i dobiju priznanje za svoje zalaganje. Biti deo nečega tako velikog kao što je Wikipedija samo je po sebi nagrada. Ono što možemo da očekujemo nakon prvobitne popularizacije i entuzijazma u prethodnim godinama su možda samo neki drugi oblici učestvovanja i organizacije, što bi trebalo da dodatno doprinese kvalitetu objavljenih i razmenjivanih materijala, kontinuitetu servisa i veličini projekata. Zbog toga mislim da nije preterano reći da je Internet najveći zajednički poduhvat čovečanstva.
Zanimljivost: Wikipedia je početkom ove godine posedovala više od 15 miliona registrovanih korisnika i jedan je od najposećenijih portala na svetu.
Wikipedija jeste jedan od najznacajnijih portala danasnjice ne samo zbog znanja koje je siroko dostupno i uglavnom tacno vec i zbog toga sto pokazuje da biznis model, kada je usmeran ka povecavanju dobrobit u svetu moze funkcionisati i po principima dobrovoljnosti t.j. donacija.
Nadam se da cemo jednoga dana imati mogucnost da ceo svet uredimo u skladu sa osnovnim principom uredjivanja wikipedije – dobdovoljnosti – osecaj korisnosti – ljudske dobrote i zelje za znanjem…..
Fantasticna veza i doprinos jednog bloga wikipediji!!!