Tek su brze bežične mreže, najpre takozvani „vaj-faj“ (eng. WiFi), a zatim i mobilne telekomunikacije u vidu GPRS i 3G konekcija, omogućile nesputano korišćenje interneta i afirmaciju brojnih novih servisa – kako onih koji se svakodnevno i masovno koriste, tako i najrazličitijih sistema u specifičnim oblastima nauke i tehnologije. Ne tako davno pisao sam o potrebi uvođenja širokopojasnog interneta u domaćinstva i kompanije u Srbiji kao načina da naša zemlja napreduje, dok danas tu vrstu veze posedujemo čak i na telefonima.
Tehnološki razvoj predstavlja nezaustavljiv proces i samo je pitanje svežih ideja, pronalaženja novih polja primene, prodora u oblastima proizvodnje hardvera i postizanja prihvatljivih cena koliko brzo ćemo živeti u vremenu koje za današnja merila predstavlja budućnost. Jedna takva „budućnost“ mogla bi da se desi već 2020. godine za kada se planira puštanje u rad bežičnih mreža pete generacije (5G). Na njihovom razvoju se uveliko radi, a u planu su brzine prenosa podataka i od 10 gigabita u sekundi. To otprilike znači da će za preuzimanje dugometražnog filma u visokoj rezoluciji biti potrebno manje vremena nego da izgovorite ime glavnog glumca.
Ipak, važnije su neke druge stvari koje će nam nove super-brze 5G mreže omogućiti. Dobar primer su automobili bez vozača, gde je potrebno da se podaci o trenutnom stanju u saobraćaju i informacije dobijene od drugih takvih automobila prenose i obrađuju praktično trenutno, a sve u cilju postizanja višeg nivoa bezbednosti. Dalje, primena takozvane virtuelne i proširene realnosti (eng. augmented reality) trenutno je ograničena relativno sporim prenosom podataka. Pored toga, brži prenos podataka putem mobilnog interneta neophodan je i za puno iskorišćenje potencijala pametnih kuća i pametnih sistema poput električnih mreža budućnosti. Naravno, brže će raditi i Fejsbuk i Jutjub, na opštu radost svih, ali to je već manje bitno.
Ostavi komentar