Pametni kućni aparati

2011 - Jul - 24

Redovan čitalac je sigurno primetio da sam i ranije u nekoliko navrata pisao na ovim stranama o takozvanim “zelenim” tehnologijama i potrebi da se postigne veći nivo energetske efikasnosti, očuvanja prirode i zaštite čoveke okoline. Premda na prvi pogled informacione tehnologije i telekomunikacije mogu izgledati kao jedan od najvećih zagađivača i generatora najopasnijeg otpada, postoje brojna inovativna rešenja koja upravo za cilj imaju da ono što je u prethodnom periodu rađeno loše isprave, ali i da unaprede napore u svim ostalim oblastima koje su vezane za problematiku ekologije i obnovljivih izvora energije.

Direktan povod za tekst na ovu temu je sve više inicijativa i pojedinačnih tehnoloških rešenja vezanih za novi koncept “pametne” kuće. Svakome je poznata poslovična priča o pametnom frižideru povezanom na Internet koji je predstavljao primer kućnog aparata budućnosti, ali je ono što smo dobili u praksi i sve češćoj konkretnoj primeni ipak malo drugačije. Naime, najčešće se pojavljuju uređaji koji služe za optimizaciju potrošnje električne energije, kao i emisije štetnih gasova i zračenja, odnosno daljinski bežični monitoring brojnih parametara u kući. Mnoga od rešenja nisu čak ni preterano komplikovana, već se radi o jednostavnom praćenju trenutnog stanja i analizi istorijskih podataka kako bi bio postignut optimum potrošnje i na taj način ostvarene uštede kada stignu računi, uz istovremeno mnogo manje nepotrebne potrošnje prirodnih resursa.

Drugi deo sistema, koji se obično sastoje i od neke vrste mobilne konzole sa ekranom na kome su prikazane informacije i komande za lakše upravljanje, čine mehanizmi za automatizaciju. Najočigledniji su oni koji podešavaju intenzitet osvetljenja u prostoriji na osnovu spoljnih faktora i izmerenih podataka. Ako se jačina veštačkog svetla smanji za oko 25% u slučajevima kada još uvek ima dovoljno prirodnog osvetljenja, moguće je postići i do 20% uštede u električnoj energiji. A zamislite samo koliko puta ostavimo uključeno svetlo tokom čitavog dana kada nismo kod kuće, i koliko bi aparat koji ga sam isključuje kada registruje da je prostorija prazna mogao da bude koristan. Pomenuti pametni frižider sada može sam da podešava nivo hlađenja, u idealnom slučaju čak i u odnosu na to koje se namirnice u njemu trenutno nalaze. Na razvoju ovakvih sistema rade brojne svetske kompanije, kako one koje proizvode kućne aparate i uređaje, tako i IT giganti sa svojim hardversko/softverskim rešenjima.

Naravno, mnoga od pomenutih rešenja i uređaja su još uvek skupa za neku masovniju upotrebu, pogotovo u manje razvijenim zemljama poput naše gde postoje drugi gorući problemi sa kojima se porodice suočavaju. Sa druge strane, promocija novih tehnologija pozitivno utiče na svest pojedinaca i razumevanje problema, pa u krajnjoj liniji ljudi mogu mnogo bolje da razumeju direktne uštede u novcu koje malo brige o prirodnim resursima, čak i bez pomoći posebnih aparata, može da donese svakome od nas.

Zanimljivost: Jedna “pametna” mašina za pranje veša za godinu dana može da uštedi vode koliko prosečna osoba popije za ceo život.