Već neko vreme svako od nas vodi dva života. Jedan se odigrava u stvarnom svetu u kome smo okruženi fizičkim predmetima i osobama od krvi i mesa. Drugi je život u virtuelnom prostoru digitalnih reprezentacija pojava iz realnog sveta, uključujući i ljude sa kojima komuniciramo, a koje možda nikada nismo videli. Taj digitalni život ne krije ništa manje opasnosti od stvarnog, s tim što u njemu važe neka potpuno drugačija pravila ponašanja.
Možda niste znali, ali vaš digitalni život je ugrožen. Ako ovaj podatak izgleda nebitan zbog toga što sve to “nije stvarno”, varate se. Problemi iz virtuelnog sveta lako se prelivaju na fizički, a posledice mogu da budu ozbiljne i dugoročne, neretko baš zbog toga što ne postoji uvek jasna regulativa da vas zaštiti. Zato je najbolje da se naoružate znanjem i uradite sve što možete da obezbedite svoje “digitalno biće”. Zlonamernih ljudi – od profesionalnih hakera do znatiželjnika koji vole da zaviruju u tuđu privatnost – pun je internet. Prvo što možete da uradite jeste da im maksimalno otežate posao. Koraci su jednostavni – uvedite što komplikovanije lozinke, nemojte koristiti istu šifru za sve naloge, uključite dvofaktorsku autentifikaciju ako je moguće, ne šaljite elektronskom poštom poverljive podatke, ne ostavljajte bitne informacije na sajtovima koji nisu provereni i ne kupujte putem sumnjivih onlajn servisa. Naredni korak je da zaštitite svoje uređaje, pre svega mobilni telefon. Lozinka bilo koje vrste za otključavanje aparata odličan je početak. Dobar i ažuran antivirusni softver na računaru može da sačuva podatke, ali i da uštedi novac. Bezbednost kućnih bežičnih mreža nije ništa manje važna. Nabrojano je tek početak, nešto što bi trebalo da se podrazumeva. Postoje i brojni drugi načini zaštite, ali o tome nekom drugom prilikom.
Ideja ovog teksta nije da čitaoca uplaši i odvrati od istraživanja prednosti i blagodeti sajber prostora. Naprotiv. Bitno je, međutim, da svi razumemo principe po kojima taj svet funkcioniše i da naučimo kako u njemu treba da se ponašamo. Ako ništa drugo, ono da bismo mogli ta znanja da prenesemo mlađim naraštajima, slično kao što ih učimo kako da pređu ulicu. Na taj način postaćemo bolji roditelji i korisniji članovi društva u kome živimo.
Ostavi komentar