Oko sokolovo

2011 - May - 29

Nadam se da će, kada budete čitali ovaj tekst, svi naši predstavnici na teniskom turniru Rolan Garos u Parizu biti plasirani u naredno kolo, a neki do tada možda čak i u četvrtini finala. Osim što svi želimo puno uspeha našim sportistima, a tenis je trenutno jedan od popularnijih u Srbiji, sigurno se pitate kakve veze ova tema ima sa informacionim tehnologijama. Verovatno ste primetili sistem nazvan “sokolovo oko” (eng. hawk-eye) koji se od pre nekoliko godina zvanično primenjuje na teniskim turnirima, a koji u nekim slučajevima čak omogućuje igraču da ospori odluku linijskog ili glavnog sudije. Premda ono što vidimo na TV ekranu deluje kao jednostavan snimak iz vazduha, u pozadini se krije veoma napredno rešenje koje uključuje kompleksnu softversku aplikaciju sa elementima veštačke inteligencije.

Hawk-eye, grubo govoreći, predstavlja sistem koji se sastoji od najmanje četiri super-brze video kamere koje su postavljene na određene delove terene pod različitim uglovima. Ove kamere istovremeno prate igru i snimke šalju namenski razvijenom softverskom sistemu na procesiranje. Poseban podsistem za prepoznavanje oblika “pronalazi” lopticu na snimcima, da bi zatim metodom triangulacije bio određen njen položaj u prostoru i praktično iscrtana trodimenzionalna putanja lopte. Aplikacija poseduje i precizan model terena, kao i podatke o pravilima igre da bi mogla da obradi, izračuna i odredi brojne parametre dešavanja u igri. Zbog toga upravo ovom sistemu možemo da zahvalimo i za sve one prelepe grafike koje možemo da vidimo u prenosima, kao što su trajektorija loptice, grupisanje različitih vrsta udaraca i druge korisne statistike koje tajne “belog” sporta čine još zanimljivijim i razumljivijim gledaocima.

Od marta ove godine vlasnik kompanije koja je originalno razvila i usavršila Hawk-eye sistem postao je japanski gigant Sony. Premda postoje i druga slična rešenja, Hawk-eye je stekao popularnost i zvanično priznanje zbog izuzetne preciznosti, što je uostalom, i najvažnija osobina u realnoj primeni.

Za sada se ovaj sistem oficijelno koristi u nekoliko sportova – kriketu, tenisu i bilijaru (snooker), a u pripremi je i implementacija u fudbalu. Naravno, nezvanično se upotrebljava i u drugim situacijama, najviše na treninzima gde stručni tim može da prati sve aspekte napredovanja sportista i da koriguje određene elemente kako bi bili postignutu što bolji rezultati i ispravljene greške u igri. U kombinaciji sa drugim tehnologijama – recimo onima za izradu reketa i sličnih sportskih rekvizita i prateće opreme, ali i modernim materijalima koji se upotrebljavaju pri gradnji terena – dolazi do značajnog unapređenja sportskih rezultata i maksimalnog iskorišćenja ljudskih potencijala, što je, između ostalog, od davnina bila jedna od funckija sportskih takmičenja.

Kompleksna hardverska i softverska IT rešenja našla su svoju primenu, kao uostalom i u svim drugim sferama života i poslovanja, i u sportu, a neka od njih postala su i zvanično prihvaćena. To znači da ona menjaju samu suštinu sportskih nadmetanja i bitno utiču na načine na koji se mečevi održavaju. Smatram da je ovo jedno veliko priznanje razvoju tehnologije, a ubeđen sam da će u budućnosti toga biti još više.

Zanimljivost: Zaslugom novih lukova izrađenih od magnezijumskog fiberglsa, aluminijuma i kevlara, današnji strelci mogu da odapnu strelu brzinom od gotovo 250 kilometara na čas sa neverovatnom preciznošću.