Od koga, šta i kako tražimo

2012 - Oct - 14

Dobro sad, preciznije bi bilo da u naslovu stoji “pretražujemo”, ali računam da sam ovakvim izborom reči barem malo zagolicao znatiželju čitalaca. U stvari, kada pokušavamo da pronađemo nešto na internetu, mi tražimo tako što pretražujemo, ili tako nekako, ali hajde da tu raspravu ostavimo onima koji se bave jezikom. Ono što nas ovde zanima je kako to radimo. Naravno, najčešće koristimo neki od portala za pretragu koji čine posebnu oblast IT industrije sa neverovatnim izvorima prihoda od onlajn oglašavanja. Google, Bing i Yahoo najveći su igrači na ovom polju, a nedavno su stigle sveže analize njihove popularnosti i uspeha.

Priča je sasvim jednostavna. Naime, svakog minuta ljudi širom sveta naprave više od milion upita na pretraživačima, što automatski znači i nekoliko miliona prikazivanja oglasa. Obratite pažnju, govorim o samo jednom minutu! Pomnožite to sa brojem minuta u danu i dobićete ogromne sume novca, koliko god malo da košta jedno prikazivanje banera. Radi se o igri velikih brojeva, ali, naravno, nije nevažno koliko od tih milion pretraga otpada na koji pretraživač. Pomenute analize govore da i dalje za dve trećine pretraga korisnici interneta upotrebljavaju Google kao najveći i najpopularniji portal. U ciframa, to znači oko sedamsto hiljada pretraga u minutu. Na drugom mestu stabilizovao se Bing, u vlasništvu Majkrosofta, sa oko 16 odsto tržišnog učešća, dok je na trećem mestu Yahoo sa malo preko 12 procenata svih pretraga. Svega oko 5 odsto otpada na sve ostale pretraživače među kojima su najznačajniji Ask i AOL. Jedina kompanija čiji udeo u tržištu pretraživača konstantno opada već više od godinu dana je Yahoo, koji će morati nešto ozbiljno da preduzme ukoliko ne želi ozbiljno da poklekne pred sve agresivnijim konkurentima.

Drugi važan podatak govori nam da sve više ljudi pretražuje internet putem mobilnih uređaja. U poslednjih 6 godina, koliko se vrše redovne analize i merenja, po prvi put je prošlog meseca došlo do pada u broju pretraga na takozvanim stonim računarima (uključujući i notebook kompjutere). Najvažniji uzrok je rast broja mobilnih pretraga za koje su opet najzaslužniji sve popularniji tablet uređaji, ali i novi, moćniji pametni telefoni sa većim ekranima i boljim rezolucijama. Zbog toga je ovakva statistika sasvim očekivana i logična pojava koja nam još jednom govori o trendovima u IT industriji i onome što možemo da očekujemo u skorijoj budućnosti.

A što se tiče trenutnih problema sa kojima se suočava Yahoo, sve oči su uprte u letos postavljenu direktorku Marisu Majer. Impresivnog obrazovanja i veoma uspešne karijere u kompaniji Google, ona najavljuje značajne i dramatične premene u strategiji posrnulog giganta. Dve su zanimljivosti vezane za ovu mladu gospođu. Prva je podatak da je ona tek dvadeseta žena koja upravlja nekom od 500 najuspešnijih kompanija, što je problem rodne ravnopravnosti u IT industriji o kojem sam ranije pisao. Interesantnija je, međutim, činjenica da je ona na ovu poziciju postavljena kao trudnica, a porodila se pre desetak dana. Poslednja informacija je da se ona već ovih dana vraća na posao. Jedni je zbog takve odluke hvale, drugi kritikuju, ali kako god bilo ostaje da vidimo da li će posle porođaja uspeti da preporodi i kompaniju na čijem je čelu.

Zanimljivost: Prvi pretraživač nastao je još 1990. godine i nazvan je Archie, ali je prvi pretraživač u kome su pretrage vršene prirodnim jezikom bila Altavista, nastala 1994.