Da li znate da postoji veza između vestern filmova (što starijih to boljih) i modernog sveta računarskih mreža i razvoja softvera? Naime, informacione tehnologije, kao i neke druge oblasti, u svoj su sleng uvele pojmove crnih i belih šešira, aludirajući na klasični stereotip po kome su negativci sa divljeg zapada obavezno nosili tamni, dok je za heroje bio rezervisan svetao, obično beli šešir. Fenomen crnog (eng. black hat) i belog (eng. white hat) šešira najčešće se vezuje za pojam haker (eng. hacker) koji je i sam nejasno definisan, pa je važno da ih manje upućenom čitaocu pojasnim, pogotovo zbog toga što se sve češće upotrebljavaju u svakodnevnom rečniku i medijima.
Najčešće se reč “haker” vezuje za kompjuterske kriminalce, odnosno za ljude koji iz lične koristi pokušavaju da “upadnu” u računarske sisteme da bi ukrali određene informacije ili novac, ali neretko i jednostavno radi “obaranja” neke mreže, servera ili Internet portala. Takođe, ponekad se ovim terminom opisuju i svi koji kreiraju i distribuiraju računarske viruse i druge softverske “štetočine”, što je aktivnost tesno povezana sa upadima u informacione sisteme.
U svojoj osnovi biti haker ne znači automatski nešto negativno – naprotiv. Prvobitno se ovaj naziv koristio za vrhunske naučnike i programere iz 60-tih godina prošlog veka koji su sa velikim entuzijazmom zastupali ideje razvoja informacionih tehnologija i osnovali pokret za slobodan softver o kome sam ranije pisao, a koji je stvorio prostor za ono što danas poznajemo kao open source zajednica. Dalje, pojmom haker označeni su i kompjuterski entuzijasti koji su u kućnoj izvedbi i iz hobija radili na usavršavanju hardvera i softvera krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Njima u velikoj meri možemo da zahvalimo za razvoj i popularizaciju današnjih personalnih računara. Tako u “hakere” iz tog doba spadaju Stiv Džobs i Stiv Voznijak, osnivači Applea, ali i Bil Gejts, vlasnik Microsofta.
Upravo zbog svega ovoga i jesu uvedeni nazivi beli i crni šešir. White hat hakeri su svi oni koji se na legalan način i iz najboljih namera unapređenja sistema i softvera koriste svoje obrazovanje i veštine, testiraju mreže, razvijaju softver za zaštitu i promovišu edukaciju korisnika. Odatle, kada za vrhunskog programera ili stručnjaka za sigurnost računara neko kaže da je haker, to ima najpozitivnije značenje i predstavlja kompliment. Sa druge strane, black hat “nose” ljudi koji se, i pored neosporne sposobnosti i vrhunskog znanja, bave praktično kriminalnim aktivnostima sa one strane zakona.
Da bi se stvari dodatno zakomplikovale, postoji u hakerskom slengu i nešto što se zove sivi šešir (eng. grey hat). Radi se o softverskim stručnjacima koji ponekad pređu granice legalnog kako bi ispitali bezbednost mreže ili portala, pri čemu ne dostavljaju uvek pun izveštaj i sve detalje o otkrivenim ranjivostima sistema. Bez obzira što je ovakav način rada u sebi ne krije zle namere, bitno je napomenuti da jednako podleže krivičnim zakonima iz ove oblasti koji su i u našoj zemlji vema jasni i precizni. Zbog toga je važno da svi koji žele da se bave temama sigurnosti računarskih mreža razumeju da je “beli šešir” jedini ispravan način. Uostalom, verujem da se većina dece kada gleda filmove radije identifikuje sa herojima.
Zanimljivost: Gotovo 80% organizacija doživljava razne vrste uspešnih i neuspešnih napada sa Interneta i kompromitovanja podataka, dok je u 75 odsto slučajeva za uspeh hakera zaslužan nemar unutar same kompanije-žrtve.
Ostavi komentar