pratite me na:
Kada sam prošle nedelje pisao o veštačkom imunom sistemu, načeo sam jednu mnogo širu i kompleksniju temu. Veštački imuni sistemi, da podsetim, predstavljaju ideju da se u telo čoveka ubaci mnoštvo nano-robota – povezanih uređaja mikroskopskih dimenzija. Oni bi, shodno svojim specijalizovanim ulogama, pomagali organizmu u dijagnostifikovanju, prevenciji i borbi protiv najrazličitijih vrsta bolesti.
E sad, svaki pokušaj direktnog mešanja u funkcionisanje ljudskog organizma otvara pitanje mogućih posledica usled slučajnih ili namernih grešaka, zloupotreba i načina na koje bi ova oblast trebalo da bude regulisana. Uostalom, na sam pomen reči “čipovanje” pokreće se veoma žustra rasprava u kojoj naučnici i eksperti nisu jednoglasni, jednako kao ni šira javnost. Kao što napomenuh, tema je teška i komplikovana. Mnogi su ubeđeni da je spoj ljudi i “mašina” neminovna budućnost. Jedini način da ostvarimo ideje poput iskorenjivanja svih bolesti, putovanja kroz kosmos ili blagostanja za svakog čoveka, je da sebe unapređujemo preko ograničenja koje nameću evolucija i fizika rodne nam planete. Sa druge strane, da li uopšte treba da se mešamo u prirodni poredak stvari i kakve bi potencijalno katastrofalne posledice to moglo da izazove? Zar se ne čini da je razvoj tehnologije već doveo Zemlju na ivicu ekološke katastrofe? A onda zamislite hendikepiranu osobu kojoj bi elektronski implant u mozgu omogućio da ponovo prohoda, vidi ili čuje. Da li biste vi u sličnoj situaciji zbog sebe ili bliskih osoba bili spremni da prihvatite rizik koji sa sobom nosi direktno povezivanje čoveka i računara? Kompleksno i teško pitanje! Pokušaj da se pronađu granice i nedvosmisleno odredi šta je dozvoljeno mešanje tehnologije u prirodne procese, samo dodatno podgreva raspravu. Ako je veštački kuk u redu, da li je dozvoljena i njegova napredna verzija, sposobna da registruje i javlja kako ga organizam prihvata, na primer?
Ova i slične teme još jednom nas podsećaju da razvoj tehnologije – pogotovo kada je eksponencijalno ubrzan kao što se to dešava danas – pokreće mnoga pitanja na koja inovatori i inženjeri nemaju odgovor. Zbog toga sociologija, etika, filozofija i druge društvene nauke ostaju relevantne u digitalnom dobu. Možda su čak i važnije nego ikada ranije u ljudskoj istoriji, jer neke odluke koje sada donosimo mogu nepovratno da utiču na opstanak čovečanstva.
Ostavi komentar