Moram da priznam kako mi pomalo nedostaje vreme kada je elektronska pošta bila praktično jedini način koji je masovno korišćen za komunikaciju na Mreži. Tačno je da, kao kopija poštanskog sistema iz fizičkog sveta, e-mail ima brojne nedostatke, ali sam poruke mogao da pratim samo na jednom mestu i korišćenjem jednog jedinog programa. Naravno, u međuvremenu su se stvari značajno ubrzale, uključujući i našu potrebu za trenutnom komunikacijom ne samo rečima (tekstom), nego i fotografijama, video materijalima i drugim sadržajima. Pored toga, sve češće se ljudi okupljaju u virtuelne grupe koje imaju želju i potrebu da se druže i sarađuju bez obzira gde se u svetu nalaze, a globalizacija je uticala na to da i u poslovnom svetu timovi sa udaljenih lokacija moraju da funkcionišu kao jedan.
U ovom momentu gotovo svako ko koristi računar i Internet u privatne ili poslovne svrhe upotrbljava desetak različitih programa za komunikaciju i saradnju, od poslovnih intranet portala, preko sistema za kolaborativno kreiranje dokumenata i tele konferencije, do raznih “messengera” za instant razmenu poruka, socijalnih mreža, blogova ili RSS kanala za prikupljanje vesti. Samo pamćenje korisničkih imena i lozinki za sve portale i servise može da predstavlja nepotreban napor, a postoji i potreba za povezivanje poruka iz različitih izvora sa zajedničkom temom. Pri svemu tome iza nekih “konverzacija”, pogotovo u kompanijama, mora da ostane zvaničan trag koji je negde pohranjen i struktuiran tako da je omogućena pretraga i/ili analiza.
Zbog svega toga već neko vreme postoji ideja o objedinjavanju svih metoda komunikacije i saradnje u jedinstveni sistem koji bi korisnicima omogućio brz i jednostavan pristup različitim kanalima sa jednog mesta i povezivanje razmenjenih informacija. Za potrebe kompanijskih komunikacija postoji nekoliko portalskih rešenja, poput Microsoft SharePoint servera koji poseduje čak i neke elemente socijalnog umrežavanja u vidu personalnih stranica zaposlenih i njihovih profila. Sa druge strane, problem pojedinačnih korisnika i korišćenja u privatne svrhe pokušao je da reši Google svojim nedavno najavljenim sistemom nazvanim Wave (eng. talas). Premda je još uvek u ranoj fazi razvoja i dostupan relativno malom krugu korisnika za testiraje, Google Wave, prema onome što je do sada prikazano, obećava rešenje večine problema koje sam naveo. Svaki pojedinačni “wave”, prema rečima autora, “predstavlja istovremeno konverzaciju i dokument koji omogućuje ljudima da komuniciraju i rade zajedno na formatiranim tekstovima, fotografijama, video zapisima, mapama i drugim materijalima”. Za razliku od elektronske pošte, podaci se čuvaju na jednom mestu na serveru, a svaki sagovornik može dati odgovor ili promeniti bilo koji deo poruke, kao i uključiti nove osobe ili pregledati istoriju komunikacije. Ostaje još samo da sačekamo do kraja godine kada će ovaj servis biti dostupan široj publici.
Teško da će pojava Googleovog ili nekog sličnog servisa (pretpostavljam da Microsoft i ostali konkurenti pripremaju odgovor na Wave) zaustaviti pojavu novih inovativnih kanala i metoda komunikacije pomoću računara – i to je dobro. Uostalom, upravo su mogućnost napredne komunikacije, socijalnog umrežavanja i saradnje putem Interneta i računarskih mreža uticali na popularizaciju i ubrzani razvoj informacionih tehnlogija u prethodnim godinama. Međutim, ono što je sigurno jeste da će svaki novi servis morati unapred da bude pripremljen za neku vrstu integracije u jedinstveni sistem komunikacije.
Ostavi komentar