Mlađi se čitaoci, kao i oni koji su računare počeli da koriste u poslednjih desetak godina, verovatno ne sećaju kako je izgledalo vreme kada nije postojao danas toliko masovno korišćeni USB priključak. Pre nego što je on popularizovan, nije bilo standarda koji bi dozvoljavao da se različiti uređaji povezuju na istu vrstu porta (uobičajeni naziv za priključak ili konektor za ulazne, izlazne i ulazno-izlazne periferne računarske uređaje). Zbog toga ste morali da upotrebljavate različite konektore za miša, tastaturu, džojstik, štampač itd. Kao univerzalni standard, USB danas značajno pojednostavljuje stvari, pogotovo što postoji mnogo više prateće opreme za kompjutere – od eksternih hard diskova, do mini ventilatora i usisivača za tastaturu. Zapravo, USB je pokrenuo čitavu maniju proizvodnje gedžeta koji kao izvor za napajanje koriste električnu energiju iz računara i povezuju se upravo na ovaj port.
U nekim primenama, na primer kod hard diskova ili digitalnih video kamera, problem je brzina transfera podataka koja mora da obezbedi odgovarajući prenos u realnim uslovima. Premda je USB u trenutno aktuelnom standardu 3.0, promovisanom pre otprilike godinu dana, uspeo da postigne značajno veću brzinu od prethodnih verzija (i do 400 megabajta u sekundi), to i dalje nije dovoljno, pogotovo što je još uvek malo uređaja sa USB 3.0 portovima. Sa druge strane, počeli su da se pojavljuju novi konektori kako bi zadovoljili potrebe modernih uređaja, što nas vraća na komplikovanu situaciju koju sam opisao u uvodu.
Intel je ponudio alternativno rešenje u vidu novog standarda radno nazvanog Light Peak i premijerno predstavljenog pre dve godine. Ovih dana napokon se pojavljuju prvi uređaji koji podržavaju ovaj novi univerzalni port, u konačnoj verziji nazvan Thunderbolt. On bi trebalo da ponudi bolje iskorišćenje energije i značajno veće brzine prenosa podataka – u početku oko jednog gigabajta u sekundi, odnosno duplo brže od USB 3.0 i 20 puta brže od trenutno najzastupljenijeg USB 2.0 standarda. Pored toga, Thunderbolt bi trebalo da omogući i povezivanje sa računarskim monitorima, projektorima i drugim sličnim uređajima i da na taj način zameni postojeće priključke za ovu namenu kao što su DVI ili odavno zastareli VGA port. Sve ovo trebalo bi da smanji konfuziju krajnjih korisnika, pojeftini proizvodnju računara i prateće opreme, a na radnim stolovima ukine dobar deo viška kablova koji polako počinju da se gomilaju, na sličan način na koji je to pre Thunderbolta učinio USB.
E sad, pitanje je kakva sudbina čeka USB. U Intelu i firmama koje podržavaju novi standard (poput Applea) tvrde da Thunderbolt neće biti zamena već pre dodatak, odnosno tehnologija komplementarna USB-u, kao i da će svi budući uređaji podržavati obe vrste priključaka. Naravno, za realnu implementaciju i masovniju ugradnju ovog novog porta neophodno je da prođe najmanje godinu do dve dana, do kada će USB sigurno ostati primarni način za povezivanje perifernih uređaja na kompjuter, a verovatno i još neko vreme nakon toga, ako ni zbog čega drugog, ono dok sva postojeća oprema potpuno ne zastari. Nakon tog perioda verovatno ćemo USB viđati sve ređe, a možda se pojavi i neki još noviji i brži standard.
Ostavi komentar