Novi mediji za nove generacije

2010 - May - 30

Napredak tehnologije i razvoj računarske opreme, odnosno Internet i njegovi prateći servisi, omogućili su potpuno nove načine na koje se informišemo, i umnogome izmenili svakodnevne aktivnosti modernog čoveka. Sada više nismo puki primaoci informacija koje nam plasiraju štampani i elektronski mediji, već možemo aktivno da utičemo na informisanje drugih. Kako? Začuđujuće lako – danas svako može da pokrene i redovno održava blog stranice, a ako imate problem sa manjkom slobodnog vremena, tu su mnogo brži Twitter, Facebook i druge socijalne mreže koje vam omogućuju da na jednostavan način, bez tehničkih predznanja, neograničen broj ljudi izveštavate o raznim temama, uključujući i dnevne vesti i dešavanja. Milioni ljudi širiom sveta upravo koriste ovu alternativnu mogućnost dolaska do informacija. Postavlja se, međutim, pitanje o tome kako ovi izvori utiču na klasičnu dnevnu štampu (čak i onu za koju postoji elektronska verzija).

Ovu sam temu delom dotakao kada sam pre otprilike godinu i po dana pisao o odnosu Interneta i drugih medija. Tada sam spomenuo istraživanje koje je sprovela američka organizacija Pew Research Center for the People and the Press. Ista kuća, ubrzo nakon toga, krenula je da prati sadržaje novosti na blogovima i socijalnim mrežama (uključujući i video zapise na YouTubeu), kao i onih u tradicionalnoj štampi, te je godinu dana kasnije, početkom ove godine, objavila rezultate i analize fenomena o kojima govorim. Zanimljivo je da se teme kojima se primarno posvećuje pažnja, kao i vek trajanja informacija, bitno razlikuju.

Na primer, u većini slučajeva dnevne vesti mnogo brže dospevaju na blogove i socijalne mreže, ali zato i mnogo breže nestaju „sa scene“. Na blogovima, udarne vesti iz jedne nedelje samo u 5 odsto slučajeva „preživljavaju“ i u narednoj, dok u slučaju štampanih novina čak 50% vesti ostaje na naslovnim stranama duže vreme. Teme vezane za politiku, kriminal i ekonomiju podjednako su zastupljene u dnevnoj štampi i na blogovima, ali mnogo manje na socijalnim mrežama. Sa druge strane, tehnologija ima značajno veći fokus u novim medijima u odnosu na klasične. Takođe, mnogo su zastupljenije vesti vezane za društvenu odgovornost, zaštitu čovekove okoline, ljudska prava i druge vrste emotivnih priča ili aktivizma. Posebnu dimenziju ima mogućnost komentarisanja vesti, kao i dalja distribucija novosti deljenjem (share) sa prijateljima na Mreži. Zanimljivo je i da novi mediji podstiču praćenje dešavanja na globalnom nivou i van granica države i kontinenta. Osim toga, rast publike na blogovima i socijalnim mrežama neverovatno je veliki (tokom 2009. broj onih koji redovono prate Twitter porastao je za 200%).

Ovakvi rezultati konkretno znače da na Internetu „žive“ neke nove generacije koje imaju različite prioritete i drugačije se odnose prema svakodnevnim dešavanjima u politici, privredi i drugim oblastima. Novi način dolaska do informacija, brže pronalaženje tačno onog podatka koji nam treba, mogućnost filtriranja sadržaja prema željenim kriterijumima i uticaj socijalnih fenomena na Internetu trajno menjaju sliku tipičnog čitaoca (slušaoca, gledaoca…). Ono što je bitno jeste da se i klasični mediji moraju prilagođavati ovim standardima ukoliko žele da opstanu u digitalnom dobu.