pratite me na:
Vremena se menjaju i to je pravilo važilo oduvek. Samo oni koji su sposobni da se pravovremeno prilagode promenama imaju šansu za uspeh i prosperitet. U digitalnom dobu ovaj princip je tačniji nego ikada jer je brzina promena neverovatna, često nepojmljiva čak i onima koji prate trendove i tehnološki razvoj. Jedan od primera koji je aktuelan nekoliko godina unazad su izdavaštvo, muzička i filmska industrija. Teško da iko danas može da računa na ozbiljne prihode od prodaje CD i DVD medija kada je brzi internet sveprisutan, a sadržaji dostupni na svakom koraku u sajber prostoru. Poslovni model je promenjen pa se danas muzika i filmovi najčešće prodaju i iznajmljuju po principu mesečne pretplate. Dokle god ste pretplatnik, na raspolaganju su vam svi sadržaji koje servis poseduje, bez ograničenja.
E sad, tu imamo malu začkoljicu. Potpuno je normalno i očekivano da vam je barem deo sadržaja dostupan i kada niste onlajn. To bi značilo da možete da ih sačuvate, kopirate i koristite i nakon što članarina istekne, ili jednostavno podelite i sa onima koji nisu pretplatnici. Što se, opet, nikako ne isplati onima koji sadržaje distribuiraju. Tu na scenu stupaju različiti sistemi zaštite, koji su deo takozvanog DRM-a (Digital Rights Management, zaštita digitalnih prava). Cilj je da se spreče zloupotrebe, nedozvoljeno snimanje i kopiranje. Ideja nije nova, ali je sada uključen i striming kao najčešće korišćeni način plasiranja muzike i videa. Aktuelni standard je nazvan HDCP (High-bandwith Digital Content Protection, zaštita digitalnih sadržaja širokog opsega) i sigurno je da ćemo ovu skraćenicu sve češće viđati.
Ostavi komentar