pratite me na:
Postoji poznata uzrečica, poreklom iz jedne Šekspirove drame, koja bi u prevodu sa engleskog mogla da glasi „znatiželja je ubila mačku“. Pouka je da vam ni devet života nije dovoljno ako ne umete da kontrolišete poriv da saznate i ono što vas se ne tiče, a što bi vas moglo dovesti u opasnost. Ovo je istovremeno i jedan od osnovnih postulata bezbednosti u virtuelnom svetu interneta i računara. Na žalost, većina ljudi toga nije svesna.
Nedavno su u jednom gradu u Australiji u velikom broju poštanskih sandučića osvanule USB fleš memorije. Iznenađeni nenadanim „poklonom“, mnogi su požurili da ih priključe na računar, provere njihov sadržaj ili kopiraju svoje podatke. Sačekalo ih je iznenađenje u vidu virusa koji briše sadržaj diska i blokira rad operativnog sistema. Lokalne vlasti su izdale obaveštenje da se pronađene memorije moraju baciti i da ih ne treba koristiti, ali je šteta načinjena, pri čemu je bilo i onih koji su se oglušili o upozorenje. Možda će većini čitalaca ponašanje stanovnika pomenutog grada izgledati kao neodgovorno i lakomisleno, ali bih vas ipak zamolio da se iskreno zapitate šta biste uradili da na ulici ili u kafeu pronađete USB fleš.
Jedan nedavno sprovedeni eksperiment pokazuje da najmanje petina ljudi ne može da odoli porivu da memoriju ili uređaj pronađen na javnom mestu priključi na svoj računar ili lokalnu mrežu. U opasnost pri tome ne dovode samo svoje privatne podatke i opremu, već i kompjutere i informacije iz poslovnog okruženja, gde je šteta neuporedivo veća i može da ugrozi budućnosti preduzeća, bilo da se radi samo o uništavanju podataka ili poslovnoj špijunaži. Na žalost, većina ljudi ima potrebu da se prilagodi tehnološkom napretku, a da pri tome nije obezbeđena obuka iz sajber bezbednosti i osnovnih pravila ponašanja u virtuelnom svetu. Ponovo imamo primer koji pokazuje u kojoj meri je edukacija svih kategorija stanovništva važan strateški cilj za brži ulazak društva u digitalno doba.
Ostavi komentar