Nevidljiva revolucija

2012 - Jun - 10

Velika je kriza, i to globalna. Samo što ovu, za razliku od one ekonomske, retko ko primećuje, o njoj piše ili za nju uopšte zna. Da skratim neizvesnost, otkriću odmah da se radi o alarmantnoj nestašici internet adresa koja bi mogla da dovede do kolapsa globalne mreže. Srećom, stručnjaci su na vreme primetili ovaj problem i pronašli rešenje u obliku nove verzije internet protokola koja upravo ovih dana ulazi u masovnu upotrebu, unoseći tako drastičnu promenu u način funkcionisanja svetske računarske mreže.

Poenta je u tome što svaki uređaj povezan na internet – uključujući računare, servere, pametne telefone, mrežne uređaje i drugu opremu – mora da poseduje jedinstvenu internet adresu. Postoje doduše načini da se više privatnih adresa “maskira” iza jedne stvarne, javne adrese, ali to je u ovom momentu manje važno. Elem, mrežni protokol (standard i tehnološko rešenje za komunikaciju i transfer podataka) zadužen za brigu o ovim adresama zove se Internet Protocol (IP), a trenutno je najmasovnije zastupljena njegova verzija 4 (IPv4). IPv4 je osmišljen tako da može da obezbedi nešto preko 4 milijarde različitih jedinstvenih adresa, što postaje nedovoljno zbog ubrzanog rasta popularnosti interneta i potrebe da se sve više različitih elektronskih uređaja umreži . Početkom februara ove godine, ICANN, organizacija koja brine o dodeli adresa, praktično je potrošila sve preostale IPv4 adrese ustupajući ih provajderima, a procena je da postoji negde oko 800 miliona adresa koje još nisu dodeljene konkretnim uređajima.

Novi protokol, verzija 6 (IPv6), i nije toliko nov budući da je nastao još 1999. godine, ali je do sada primenjivan relativno retko, premda većina novijih uređaja uveliko poseduje podršku za njega. Broj adresa koje podržava IPv6 neuporedivo je već i praktično neizreciv, a može se napisati kao trojka koju sledi 38 nula. Jun 2012. ostaće zabeležen kao mesec kada je internet doživeo jednu od najvećih promena u svojoj istoriji pošto su IPv6 protokol počeli da koriste provajderi i kompanije širom sveta, a naredni period obeležiće tranzicija koja ne znači samo novi sistem adresa, već i neka druga tehnološka unapređenja i pojednostavljenja. Pomenuta tranzicija praktično traje već neko vreme, a produžiće se sigurno još godinama budući da bi trenutni prelazak bio fizički neizvodiv i neverovatno skup.

Prosečni korisnici ne treba mnogo da brinu o prebacivanju na IPv6 jer bi za njih tranzicija trebala da se odigra potpuno tiho i neprimetno, iako sa tehničke strane predstavlja pravu revoluciju. Na taj način biće rešen problem nedostatka internet adresa, ali i još neke poteškoće koje postoje u načinu funkcionisanja Mreže svih mreža, uključujući i ukidanje potrebe za mapiranjem privatnih adresa koju sam pomenuo ranije. Postavlja se, naravno, pitanje koliko će vremena proći pre nego što budemo morali da uvodimo neki novi standard. IPv4 je nastao pre trideset godina, a sigurno će nastaviti da živi paralelno sa novim protokolom još izvesno vreme. Doduše, razvoj interneta u prvih 20 godina tog perioda bio je neuporedivo sporiji nego danas, sa mnogo manje vrsta uređaja koje je potrebno povezati u mrežu. Drugi razlog za unapređenje mogao bi biti tehnološki razvoj telekomunikacija i infrastrukture, ali je još uvek teško pretpostaviti u kom pravcu bi on mogao da se kreće. Jedna internet revolucija je za sada dovoljna, a za dalje ćemo videti.

Zanimljivost: Prema nekim istraživanjima, procene stručnjaka su da će do 2020. godine na planeti postojati više od 22 milijarde uređaja povezanih na internet.