Nešto više od nas samih

2020 - Jul - 21

Pisao sam prošle nedelje o veštačkoj super-inteligenciji i potencijalnim opasnostima po čovečanstvo koje bi mogle da izazovu mašine sposobne da uče i razvijaju se. Rekao sam tada da se to neće desiti brzo i da još uvek imamo vremena da pronađemo pravu meru između oslanjanja na sopstvene kapacitete i zavisnosti od naprednih računara. Postoji još jedna mogućnost o kojoj naučnici i futurolozi decenijama unazad intenzivno razmišljaju.

Radi se o ideji preseljenja ljudskog uma u neku vrstu veštačkog organizma ili virtuelne realnosti. U prvom slučaju bismo imali robote ili delimično organske androide koji bi zamenili naša tela, a našoj svesti podarili večni život i otpornost na bolesti. Mnogi smatraju da je to ujedno i jedini način za putovanje u udaljene delove kosmosa, budući da bi let mogao da traje vekovima, a da čovekovo telo nije prilagođeno za život u svemiru. Čak bismo mogli da povećamo sopstvene intelektualne moći direktnim povezivanjem sa super-računarima. U drugom slučaju ljudi binastavili da žive u projekciji stvarnosti. Premda se već radi na tehnologijama koje bi mogle da obezbede „upload“ ljudskog uma u neku vrstu uređaja, još uvek su to rani pionirski koraci bez izvesnog rezultata. Osim toga, tu su brojne nepoznanice i bojazni. Za početak, sigurno je da postoji čvrsta veza našeg tela i uma. Tačno je da svest nije ništa drugo do skup informacija i da kao takva može da opstane na nekom veštačkom mediju jednako kao i na neuronima u mozgu.Teoretski. Sa druge strane, sva iskustva i ono što nas čini ljudima satkano je od interakcije našeg tela sa okolinom. Kako bi se um ponašao odvojen od tela i kakve bi posledice mogle da nastanu, niko ne može sa sigurnošću da pretpostavi. Potpuno je drugo pitanje mogućih grešaka u takvim jednom procesu, socioloških promena i eventualnih zloupotreba.

Može se učiniti da tema o kojoj pričam pripada žanru naučne fantastike. Uostalom, postoji više desetina dela sedme umetnosti koja obrađuju slične scenarije. Iako se u filmovima pokušaj fuzije ljudskog uma i mašina obično kobno završi, realno je za očekivati da će u nekoj dalekoj budućnosti upravo ovo biti rešenje za većinu problema sa kojima se danas susrećemo.