pratite me na:
Da li se i vi slažete sa jednim mojim prijateljem da su srećni ljudi koji ne moraju mnogo vremena da provode uz računar? Sve je počelo kada je on, na konstataciju zajedničke poznanice da pred kompjuter sedne u proseku jednom nedeljno, oduševljeno uzviknuo – “blago tebi”. Ozbiljno sam se zamislio nad ovom epizodom, pogotovo zbog toga što pomenuti praktično živi od računara i što bez njih ne bi mogao da zamisli svoj radni dan.
Sviđalo se to nekom ili ne, računari su alat, i to za sve veći broj ljudi neizbežan, na sličan način kao olovka i papir. Ako ih tako posmatramo, razumećemo da to što smo vezani za tehnologiju i nije samo po sebi loše. Naravno, daleko od toga da ne postoje negativne pojave vezane za sve elektronske uređaje, internet, video igrice i druge fenomene modernog doba, ali su one uvek posledica ljudskog preterivanja, neumerenosti i patološke zavisnosti od nekih navika. Pomenuta se neumerenost, međutim, može povezati i sa mnogim drugim pojavama u ljudskoj istoriji, čak i onima za koje se danas bore svi lažni branioci tradicionalnih vrednosti.
Elem, kao alat, računar i svi aparati slične namene (poput telefona i tablet uređaja) oslobodili su ljude poslova za koje kao bića baš i nismo talentovani – pre svega onih koji podrazumevaju repetitivne radnje, izračunavanja, preteranu pedantnost i “manuelisanje”. Zauzvrat, ostaje nam više vremena za ono što je mnogo važnije i po čemu smo poprilično jedinstveni – kreativnost. Zbog toga se i pokazalo u više istraživanja i eksperimenata da bilo koju vrstu problema najbolje rešava kombinacija procesorske snage računara i kreativnosti čoveka. Dobar šahista bez problema pobedi jak kompjuter, superkompjuter je uspeo da dobije šahovskog velemajstora, ali su prosečan šahista i prosečan kompjuter kao tim nepobedivi.
Zanimljivost: Istraživanja su pokazala da korisnici tablet uređaja u proseku dnevno provedu sat i po vremena uz svog elektronskog ljubimca.
Ostavi komentar