Prošlog četvrtka, otprilike u vreme kada nastaju redovi koje čitate, objavljena je vest o konačnom završetku procesa koji je trajao bezmalo dve godine, najvećeg takvog u istoriji softvera i informacionih tehnologija uopšte. Radi se o potpunom prelasku Symbian operativnog sistema na open-source princip razvoja. To u najkraćem znači da je izvorni programski kod ove platforme sada slobodno dostupan programerima širom sveta, koji će nastaviti da ga dalje razvijaju udruženi u zajednicu pod patronatom neprofitne organizacije Symbian Foundation. Ovu grupu kompanija predvodi finska Nokia, a cilj je razvoj nove verzije popularnog operativnog sistema sa unapređenim korisničkim okruženjem i dodatnim naprednim funkcionalnostima, pogotovo u oblasti povezivanja sa socijalnim mrežama i drugim Internet servisima.
Otvorenost programskog koda, pored drugih prednosti, znači i da proizvođači hardvera sada ne moraju da plaćaju ugradnju Symbian platforme u svoje uređaje. To bi, opet, moglo da utiče na dodatnu popularizaciju ovog sistema, ali i na eventualno pojeftinjenje nekih modela telefona. Sa druge strane, uvid u osnovu sistema programerima će omogućiti da kreiraju mnogo naprednije i kvalitetnije dodatne aplikacije. U poslednje vreme upravo je raspoloživost programa nezavisnih proizvođača za različite namene jedan od kriterijuma za uspeh mobilnih platformi, pa su velike kompanije, vlasnici mobilnih operativnih sistema, jedan po jedna pokrenule svoje centralne servise koji sa jedne strane programerima nude opciju objavljivanja njihovih proizvoda, a sa druge korisnicima omogućuju brzo i jednostavno preuzimanje softvera direktno sa mobilnog aparata. Veliki broj besplatnih programa dodatno podiže upotrebnu vrednost telefona koji odavno ne služe samo za komunikaciju.
Budući da i u kriznim godinama prodaja smartphone aparata raste, ovaj segment tržišta korisničke elektronike postaje sve dinamičniji. Očekuje se da će u doglednoj budućnosti svi mobilni telefoni biti „pametni“, sa naprednim opcijama za pristup Internetu i poslovnim aplikacijama. Zbog toga imamo pojavu novih platformi koje su sve odreda open-source. Google je tako krajem 2007. godine najavio Android operativni sistem, ali i Open Handset Alliance, konzorcijum od pedesetak proizvođača hardvera i softvera, kao i telekomunikacionih kompanija koje će promovisati novi OS. Android danas pokreće sve više uređaja, i to ne samo telefona. Sličan pristup preimenjen je i kod LiMo (Linux Mobile) sistema koji razvija LiMo Foundation, organizacija desetak proizvođača i operatera. Nokia je za svoje vrhunske modele i buduće tablet uređaje razvila Maemo koji je takođe potpuno otvoren. Pored nabrojanih, postoji još nekoliko projekata koji su u začetku ili rade na malom broju uređaja, poput Palm webOS-a. Na kraju, najnoviji mobilni operativni sistem pod imenom Bada najavio je krajem prošle godine korejski Samsung.
Potpunim prelaskom Symbiana na open-source u velikoj je meri izmenjena slika na tržištu pametnih mobilnih telefona i drugih „gedžeta“. Naime, do sada su „zatvorene“ platforme suvereno vladale tržištem sa preko 90% učešća. Prema istraživanjima rađenim sredinom prošle godine, Symbian zauzima oko 50 procenata, sledi BlackBerry OS sa 20%, zatim iPhone operativni sistem sa 13 odsto i na kraju Windows Mobile sa oko 10%. Prelaskom Symbiana u drugi tabor odnos se menja, što bi moglo da navede i ostale proizvođače da besplatno ponude svoje sisteme i tako dodatno doprinesu popularizaciji smartphone uređaja i mobilnosti bez granica.
Ostavi komentar