Navigacijom protiv pandemije

2009 - Jun - 28

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je sredinom juna, prvi put posle 41 godine, pandemiju novog virusa gripa, poznatog i kao “meksički”. Uzbuna je podignuta na 6. stepen, što znači da bi sve zemlje trebalo da se mobilišu, da aktivno rade na zaštiti stanovništva i da pronalaze sve moguće načine da širenje zaraze spreče. Pored klasičnih metoda zdravstvene zaštite, za prevenciju se po prvi put primenjuju i moderna tehnološka dostignuća.

Naime, u Japanu je u toku neobičan eksperiment koji uključuje studente i đake, mobilne telefone i globalnu navigaciju. O čemu se radi? Softbank Mobile, najveći japanski mobilni operater, postigao je pre nekog vremena dogovor sa jednim univerzitetnom da 1000 studenata (u momentu kada ovo čitate trebalo bi da su u projekat uključeni i đaci osnovnih i srednjih škola) opremi mobilnim telefonima sa ugrađenom GPS (eng. Global Positioning System, sistem globalnog pozicioniranja) funkcionalnošću. Cilj je da se pokaže kako ovakvi uređaji mogu da pomognu u praćenju osoba inficiranih virusom novog gripa. Ceo projekat podržala je i japanska država, a prvi rezultati pokazuju izvanredan uspeh. Sistem bi trebalo da prati kretanje svih učesnika programa tako da je moguće beležiti njihovu interakciju i, u slučaju da neko bude zaražen, identifikovati i izolovati sve moguće nove nosioce virusa. Za potrebe testiranja, grupa studenata dobrovoljaca preuzela je ulogu zaraženih i nekoliko dana je praćen rizik od njihovog susreta sa ostalim učenicima. U slučaju mogućeg izlaganja riziku zraze, porodice studenata će automatski biti obaveštene putem SMS poruka, sa pratećim instrukcijama kako se ponašati u novonastaloj situaciji i gde se nalazi najbliži lekar. Kalkulacije pokazuju da, pod pretpostavkom da svaki zaražena osoba svakoga dana prenese infekciju na tri druge, pa onda svaki od ta tri nosioca zarazi tri nova ćoveka, posle desetak dana možemo imati i do 60 000 bolesnika. Međutim, ako bismo umesto 3, imali samo 2 novozaražene osobe, ukupan broj zaraženih posle 10 dana je “samo” 1500.

Naravno, pred ovu ideju postavlja se i nekoliko potencijalnih problema. Poznato je da GPS ne funkcioniše najbolje u zatvorenom prostoru, dok preciznost, premda može ići i do samo jednog metra, ponekad nije dovoljna da nedvosmisleno utvrdimo da li su dve osobe došle u neposredni kontakt. U nekim slučajevima može se postaviti i pitanje zaštite privatnosti, ali sam siguran da je to nešto čega bi se svi odrekli ako bi to značilo zaštitu sopstvenog i zdravlja okoline.

Ovo je samo jedan od primera kako informacione tehnologije mogu da pomognu u svakodnevnom životu ljudi, u ovom slučaju ne baš u prijatnoj situaciji, ali je upravo zbog toga ideja značajnija i zanimljivija. Ako znamo da je glavni problem pri masovnim epidemijama kako zaustaviti eksponencijalno širenje zaraze i na minimum svesti mogućnost da zdrave osobe dođu u dodir sa zaraženima, onda je potpuno jasno zbog čega je cela zamisao revolucionarna i izuzetno korisna. Inovativnost u primeni moderne računarske tehnike i elektronskih uređaja tek treba da dođe do izražaja, jer su mnoge od tehnologija toliko nove da ljudi nisu uspeli da se ozbiljnije bave njihovim potpunim iskorišćenjem.