Napredak ili nazadovanje

2025 - Mar - 04

Neosporna je činjenica da ubrzani tehnološki razvoj značajno utiče na društvene odnose. O tome svedoči i istorija civilizacije kroz koju je svaki značajniji iskorak u znanju i alatima za obavljanje delatnosti prouzrokovao promenu uređenja i preraspodelu bogatstva. Poslednji put se to desilo sa industrijskom revolucijom koja je izrodila kapitalizam. Filozofi, sociolozi i ekonomisti već se uveliko bave analizama do kakvih bi promena mogao da dovede novi talas rešenja poput klaud računarstva i veštačke inteligencije.

U poslednje vreme često se u napisima pominje takozvani „tehnofeudalizam“. Glavni promoter ove kovanice je grčki ekonomista i bivši političar Janis Varufakis, premda je ideja neo-feudalizma ili tehno-feudalizma značajno starija i njome se decenijama unazad bave teoretičari širom sveta. Konkretno, radi se o poređenju vlasnika globalnih tehnoloških firmi sa nekom vrstom nove vlastele. Umesto zemlje, oni su gospodari data centara u kojima se čuvaju podaci „običnog“ naroda, društvenih mreža koje utiču na javno mnjenje i sistema veštačke inteligencije bez kojih uskoro nećemo moći da zamislimo svakodnevne aktivnosti. Ono što vlasnike Gugla, Epla, Fejsbuka (odnosno kompanije Meta), Amazona i sličnih čini „feudalcima“, jeste činjenica da ogroman broj korisnika – privatnih lica ili firmi – koristi resurse čiji su oni vlasnici. Kao što su srednjevekovni seljaci svojim trudom obrađivali zemlju veleposednika i na taj način im stvarali bogatstvo, tako danas svako ko objavljuje sadržaje na društvenim mrežama i različitim platformama doprinosi rastu vrednosti te platforme, a da za to nije obavezno direktno plaćen. Posredno, ti isti sadržaji zatim postaju besplatan materijal za razvoj modela veštačke inteligencije. Čak i sami korisnici postaju roba jer broj pretplatnika na servise određuje njihovu vrednost, kao što je broj seljaka uticao na status feudalca.

Naravno da je sve što sam opisao samo jedno od stanovišta i pogleda na problematiku budućnosti uređenja ljudskih zajednica. Činjenica je da osnovni resurs više nisu ni zemljište ni fabrike i da smo uveliko zagazili u eru informacija. Informacije nisu puki skup podataka, već je potrebno odrediti kontekste u kojima se oni pojavljuju i odrediti im relevantnost. Za to je potrebno da postoji znanje, razumevanje različitih koncepata i čitav spektar raznorodnih veština. Nosioci društva budućnosti biće upravo oni koji se naoružaju ovim alatima.