pratite me na:
U početku je Internet bio relativno jednostavno mesto sa ograničenim brojem servisa od kojih je najupotrebljiviji i najpopularniji bila elektronska pošta. Onda se u jednom momentu pojavio web i u sebe “usisao” sve ostale servise, sa brojem lokacija i stranica koji je teško pojmiti i koji svakodnevno raste neverovatnom brzinom. Zbog toga je snalaženje u tom moru podataka veoma brzo postalo ozbiljan problem koji ni dan danas nije lako rešiti.
Odmah su stručnjaci W3 konzorcijuma koji je zadužen za razvoj i neku vrstu upravljanja webom došli na ideju semantičkog web sistema u kome bi svi sadržaji bili opisani dodatnim informacijama i međusobno direktno povezani, pa bi sajber prostor, u pozadini, praktično bio sličan bazi podataka. To bi opet trebalo da omogući kvalitetniji odgovor na pretragu i dobijanje relevantnih informacija „izvučenih“ iz same stranice i nezavisnih od načina na koji su one prikazane na sajtu. Na žalost, i pored nekih prototipa i detaljno razrađenih ideja, ovaj koncept usled raznoraznih okolnosti nije zaživeo do kraja (takozvani web 2.0, premda tehnološki ne donosi ništa suštinski novo, ostvareni je deo iste ideje).
Druga bitna oblast koja nam pomaže da se snađemo u prostranstvima Interneta su web pretraživači, koji korisniku na zadati pojam ili skup reči vraćaju listu stranica koje odgovaraju traženim kriterijumima i poseduju sadržaje koji korisniku mogu zatrebati. E sad, upravo se o sadržajima ovde i radi. Do pre nekog vremena korisnici su bili zadovoljni ako im pretraživač “vrati” spisak sajtova koji sadrže informacije koje su im potrebne, ali je količina sadržaja na Mreži značajno porasla, pa postaje bitna i vrsta informacija koja nam je potrebna, budući da su odgovori na upite po pravilu milionski. Zbog toga su vodeći pretraživači, pre svih Google, počeli da uvode specijalizovanu pretragu prema vrsti sadržaja. Najpre su, sasvim logično, uključene fotografije, zatim video, pa mape, novosti, kupovina, knjige, blogovi… Razvoj socijalnih mreža doveo je do toga da, osim stranica i sajtova, sada i statusi, mikroblogovi i druge informacije sa ovih servisa postaju kategorija sadržaja za sebe, pa najveći „igrači“ na ovom polju već uveliko rade na tome da omoguće i namensku pretragu portala za socijalne mreže i virtuelne zajednice.
Poslednja vest stiže iz Microsofta koji je na svom pretraživaču Bing omogućio pretragu muzike i stihova, filmova i video igrica. Poenta i novina u pretrazi muzike je što sada imate mogućnost da pronađene melodije preslušate (doduše, samo jednom). Ako vam se numera sviđa, možete da je naručite elektronski i preuzmete punu verziju. Sličan servis uveo je i Google pre nekoliko meseci, pa slobodno možemo da tvrdimo kako je pretraga muzike postala standard. Prednost Binga je što imate priliku da vidite i reči pesme u posebnom prozoru, bez prelaska na sajt sa koga su podaci preuzeti.
Postavlja se, sasvim opravdano, i pitanje šta je sledeće što će nam pomoći da se u ponekad nepotrebno nesagledivoj „šumi“ informacija na Mreži snađemo brzo i efikasno. Možda će zaista zaživeti koncept semantičkog weba u punom smislu tog pojma, ili će neka suštinska revolucija na Internetu (premda se do sada evolucija pokazala kao verovatniji način za promene) doneti korisnicima jedno potpuno novo iskustvo. Do tada, uživajte u novim opcijama za pretraživanje.
Ostavi komentar