Guglove „pametne“ naočare, kao i uvek kada se poznata kompanija sa ogromnim marketinškim budžetom uključi u neku oblast, široj su publici najočigledniji primer da uveliko dolazi vreme „odevne tehnologije“ (eng. wearable technology), odnosno elektronskih uređaja i posebnih vrsta računara ugrađenih u predmete koje nosimo na sebi. Pored nekoliko projekata koji su najviše eksponirani u medijima, postoji još mnogo inovativnih rešenja od kojih su neka tek u povoju, dok za druge već postoje funkcionalni prototipi. Dobar primer je „traka za kosu“ koja meri moždanu ektivnost (po EEG principu) i u kombinaciji sa pratećom aplikacijom pomaže da fokusirate misli, učeći vas u kojim situacijama ste intelektualno najproduktivniji. Malo je jednostavnija priča o pametnim ručnim časovnicima/kompjuterima o kojima sam ranije pisao, a koji ponovo postaju aktuelna tema. Naravno, tu su i sve brojnija protetička pomagala za osobe sa posebnim potrebama, projekti egzoskeleta za vojnu primenu, posebne rukavice sa senzorima, šal koji slabovide upozorava na prepreke itd.
Sigurno je da ćemo u bližoj budućnosti biti svedoci masovnije primene ovakvih vrsta uređaja, odnosno kombinacije računara i odevnih predmeta. Sasvim je izvesno i da će nam to jednoga dana postati sasvim prirodna i uobičajena pojava, na sličan način na koji danas teško možemo da zamislimo život bez mobilnih telefona. Ono što neke pomalo brine, a svakako otvara niz etičkih pitanja, je prirodan razvoj ove tehnologije u pravcu uređaja koji će biti ugrađivani u telo čoveka i na taj način mnogo direktnije uticati na naše sposobnosti i ponašanje. Na prvi pogled privlačno zvuči mogućnost da budemo brži i snažniji, vidimo dalje i čujemo bolje, ali je isto tako realna mogućnost ugradnje implanta koji će menjati našu ličnost, karakter i navike. To se već kosi sa konceptom slobodne volje čoveka, pa moramo biti jako pažljivi u pronalaženju prave mere.
Zanimljivost: Kao deo ovih tehnologija stručnjaci razvijaju posebno platno koje izloženo suncu samo otklanja nečistoće.
Ostavi komentar