pratite me na:
Sveprisutnost pametnih mobilnih telefona, neprekidna povezanost sa internetom, brzina i jednostavnost komunikacije sa ljudima širom sveta samo su neki od aspekata digitalnog doba u kome živimo. Lepo je što koristimo aplikacije i društvene mreže da saznamo gde su i šta rade naši prijatelji i poznanici, da upoznajemo nove ljudi i obnavljamo stare kontakte, ali je sve to na neki način manje važno u poređenju sa situacijama kada je ljudima potrebna pomoć. Uostalom, u slučaju prošlogodišnjih poplava mogli smo da vidimo i na sopstvenoj koži osetimo šta znači solidarnost i na koji način savremena tehnološka rešenja mogu da budu od koristi.
Zbog toga se uvek obradujem kada čujem vesti o razvoju aplikacija koje za cilj imaju da omoguće pomoć onima kojima je ona najpotrebnija. Tako sam nedavno saznao za fenomenalnu ideju jedne američke studentkinje. Suština je u tome da u Sjedinjenim državama, a sličan je slučaj i sa većinom evropskih zemalja, neverovatno mnogo hrane propada. Neka istraživanja su pokazala da je hrana drugi najveći izvor otpada, a količine koje se bacaju mere se desetinama miliona tona. Da bi se ovo izbeglo, potrebno je samo povezati one koji imaju viškove hrane (spremne za bacanje) sa onima koji gladuju – beskućnicima i drugim ugroženim kategorijama stanovništva. To je i cela poenta mobilne aplikacije i sistema koji je pomenuta devojka osmislila. Naravno da ideja nije nova i da njena inicijativa nije jedina. Ono što je originalno je način distribucije, odnosno dojava o potrebama u realnom vremenu, na sličan način na koji funkcionišu Uber i druge platforme za povezivanje onih kojima trebaju usluge sa ljudima koji mogu da ih pruže. Ako tehnologija može da reši izazove pristupačnijeg prevoza u velikim gradovima, zbog čega ne bi i problem gladi.
Ostavi komentar