Ljudska prava računara

2016 - Jun - 16

Jedna od najvećih promena koje su došle kao posledica razvoja tehnologije i interneta odnosi se na kreiranje i kontrolu informacija i najrazličitijih sadržaja od strane korisnika. Razmislite – pre nepune dve decenije imali smo veoma ograničen pristup novostima, časopisima, muzici, filmovima i drugim vrstama informacija. Nove generacije dece koja odrastaju u digitalnom dobu mnogo više koriste Jutjub od televizora, elektronske knjige polako zauzimaju prostor klasičnih štampanih izdanja, a onlajn servisi i portali postaju zamena za sve – od dnevnih novina do muzičkih kolekcija. Sve to nama, konzumentima sadržaja, pruža mogućnost da sami odlučujemo šta i kada ćemo da slušamo, gledamo i čitamo.

Osim toga, neverovatna je sloboda koju imamo da izrazimo svoju kreativnost i ideje. Sve je više malih, ličnih i nezavisnih produkcija, bilo da se radi o blogu pomoću koga bilo ko sa dovoljno talenta i ideja može da postane kolumnista, Jutjub kanalu koji će od vas napraviti TV zvezdu, Instagramu za iskazivanje fotografskih veština ili ličnom sajtu za promovisanje umetničkog dara i tehničkih veština. Situacija u kojoj svaki pojedinac, uz minimalna ulaganja, može svoje sadržaje da predstavi celom svetu značajno menja odnose snaga između publike i izdavača. Uostalom, verujem da je navedeno barem delom razlog što su u poslednje vreme popularne emisije na temu promocije talenata. Jednostavno, „šou biznis“ pokušava da se uključi u moderne trendove i ostane aktuelan.

Treći aspekt ove priče su tehnološka rešenja koja iz korena menjaju prirodu medija. Poslednji primer je sve popularnija virtuelna realnost (VR). Zamislite gledanje filma tokom koga vi određujete na koji aspekt scene ćete u kom trenutku da obratite pažnju. Priča više neće teći pravolinijski i za sve gledaoce biti ista. Bojazan da bi VR mogao da ugrozi posao režisera na prošlom kanskom filmskom festivalu izrazio je i slavni Stiven Spilberg. Razumljiva je njegova briga zbog toga što puna kontrola sadržaja nije više u rukama producenata, ali ne mislim da je to samo po sebi loše. Naprotiv, kraj jedne epohe obično je sjajna prilika da se istaknu oni najkreativniji i stvore nešto drugačije i još bolje.