Kada sam pre nekoliko meseci govorio o akciji „čas programiranja“ koja je sa velikim uspehom sprovedena širom planete, naglasio sam da je naša obaveza pružanje šanse najmlađima da se na vreme uključe u digitalno doba i informatički obrazuju. Samo oni – napisao sam tada – koji budu imali potrebno znanje i veštine, sa jasno razvijenim osećajem za inovativnost i preduzetništvo, moći će u takvom svetu da napreduju i uspeju. Ovo je istovremeno i šansa i nasušna potreba. Do 2020. godine, samo u SAD biće otvoreno oko milion i po novih radnih mesta u IT industriji, dok će neke druge privredne grane potpuno nestati. Dodatni problem, a o tome je ovde reč, jeste nedovoljna i neravnomerna zastupljenost žena u IT industriji. Premda zauzimaju više od polovine od ukupnog broja visokokvalifikovanih radnih mesta, žene u tehnologiji čine tek 24% zaposlenih. To je potrebno promeniti, i tu vidim šansu za dobro osmišljenu strategiju i planski rad.
U svetu već postoje organizacije koje se aktivno bave promocijom veće zastupljenosti lepšeg pola u IT industriji, odnosno motivisanjem i edukacijom devojčica školskog uzrasta. Najpoznatija je „Žene u tehnologiji“ (Women in Tech), što je postao i svojevrsan generički termin za svaku vrstu organizovane pomoći damama čije su karijere vezane za IT. Tu je i pokret „devojčice koje programiraju“ (Girls Who Code), koji pruža inspiraciju i obezbeđuje sredstva za uključivanje devojaka u razvoj talenata vezanih za tehnologiju. Osnovni cilj je kreiranje novog modela obrazovanja za kompjuterske nauke, sa posebnim naglaskom na robotiku, veb dizajn i razvoj mobilnih rešenja. Preciznije, svih onih veština koje će u bliskoj budućnosti značiti veću konkurentnost i – ponavljam po ko zna koji put – priliku za izvoz znanja i pameti na globalno tržište.
Ostavi komentar