Kuda dalje

2012 - Jun - 03

Kada je nedavno Facebook izašao na berzu sa vrednošću akcija u ukupnom iznosu od neverovatnih 16 milijardi dolara (čime je zauzeo veoma dobro šesto mesto na list najuspešnijih izlazaka na berzu), jedan prijatelj je prokomentarisao kako bi bilo dobro učestvovati u tome i kupiti barem poneku akciju najveće svetske društvene mreže. Moj odgovor je bio da bi ipak trebalo sačekati nekoliko dana jer prvobitni optimizam može da splasne i da se ispostavi kako berza ne deli inicijalna očekivanja. To se i desilo, pa je vrednost Facebookovih akcija pala čak za četvrtinu u prvih nedelju dana. Vrednost “public” kompanije određuju brojni faktori, tako da verujem da će u budućnosti biti još fluktuacija, i to u oba smera. Zbog toga je važnije pitanje šta će Facebook učiniti sa svežim kapitalom koji je izlaskom na berzu ušao u firmu.

Naime, jedan od razloga zbog kojih se kompanije odlučuju za izlazak na berzu je trenutni porast kapitala koji je onda na raspolaganju za ulaganje u rast i razvoj firme, ulazak u nove oblasti ili preuzimanje drugih kompanija. Stoga ne treba da čudi što se upravo ovih dana šuška o dva moguća pravca razvoja Facebooka. Prvi je navodna zainteresovanost za preuzimanje norveškog proizvođača browsera Opera. Opera je trenutno verovatno najmanji od 5 vodećih browsera (ostali su Firefox, Internet Explorer, Chrome i Safari), ali ima vernu publiku i neke napredne funkcionalnosti. Na koji način bi se web browser mogao uklopiti u poslovnu strategiju društvene mreže nije do kraja jasno, ali je to možda samo jedan deo neke šire inicijative.

Isto se odnosi i na glasine da bi Facebook mogao da ponudi sopstveni pametni telefon, na isti način na koji je to uradio Google, pa se čak navode i konkretni modeli koje je proizveo tajvanski HTC. Neki idu tako daleko da veruju kako bi Facebook mogao odlučiti da preuzme HTC pod svoje okrilje, za šta poseduje dovoljno novca nakon izlaska na berzu. Ako se oba nagađanja ostvare, Facebook će se pridružiti Googleu, Microsoftu i još nekim kompanijama koje pokušavaju da pod svojom kontrolom imaju kompletan set tehnologija potrebnih za moderna hardversko/softverska rešenja, što je recept na kome Apple gradi svoj uspeh.

Poslednja vest je da su akcije Facebooka ponovo u fazi rasta, premda još nisu dostigle nivo od prvog dana učešća na berzi. Ostaje, međutim, opšti utisak da internet kompanije već godinama unazad postaju važan faktor tržišta informacionih tehnologija, telekomunikacija i korisničke elektronike. Teško je bilo zamisliti da firma koja je nastala isključivo u virtuelnom prostoru, zahvaljujući jednostavnom ali uspešnom softverskom rešenju, može da dostigne tako veliku vrednost. Zaboravlja se ono najvažnije, njihov stvarni uspeh omogućio je način za dopiranje do miliona ljudi širom sveta.

Na primer, većini ljudi ni dan danas nije jasno kako Google uspeva da zaradi toliki novac da bez problema može da kupi hardverskog giganta kao što je Motorol Mobility. Odjednom je virtuelno nekako postalo vrednije od fizičkog, pa onlajn servis ili mobilna aplikacija mogu da se prodaju za više novca od telekomunikacionog operatera sa sve zgradama, opremom i drugim materijalnim dobrima. Poenta je u tome što su u virtuelnom svetu roba koja ima vrednost korisnici i potencijal koji oni pružaju onome ko do njih može da dopre, ali to je već priča za neki drugi put.

Zanimljivost: Prva dva mesta prema vrednosti kompanije u trenutku izlaska na berzu za sada drže dve kineske banke sa po oko 22 milijarde dolara.