pratite me na:
Prošle se nedelje mnogo prašine podiglo oko promene u uslovima korišćenja Instagrama, omiljene mobilne aplikacije za deljenje fotografija sa prijateljima. Naime, korisnici su otkrili da prema novim pravilima Instagram, od pre nekog vremena u vlasništvu Fejsbuka, zadržava pravo da fotografije, zajedno sa drugim podacima o korisnicima, prodaje oglašivačima. Ubrzo nakon brojnih napisa u elektronskim modijima ova klauzula je povučena, a osnivač i direktor se izvinio korisnicima uz objašnjenje da se radilo o zabuni izazvanoj lošim odabirom reči.
Kako god, tek ova vest otvara pitanje našeg odnosa prema dokumentima koje “potpisujemo” kada koristimo softverske programe, servise i portale, a koji se obično zovu “uslovi (pravila) korišćenja”, “politika privatnosti” ili “saglasnost krajnjeg korisnika”. Svako ko koristi računar, pametni telefon ili tablet uređaj duže od nekoliko dana imao je priliku da se sa njima susretne i obavezno saglasi. U poslednjih nekoliko godina se, usled raznih okolnosti, ovi dokumenti veoma često menjaju i dopunjuju, pa je opet potrebno “potpisati” ih radi nastavka upotrebe omiljenog sajber-proizvoda.
Stoji činjenica da malo ko od nas o ovim ugovorima, a to jesu svojevrsni ugovori sa pravnom važnošću, ozbiljno razmišlja, čita ih i analizira. Sve i kada bismo imali vremena i želje da ih čitamo, teško bismo ih do kraja razumeli jer sadrže mnogo pravnih izraza i “sitnih slova” koja prosečnom čoveku ne znače mnogo. Srećom, na svetu postoji mnogo onih koji se ovom tematikom bave, pa je sigurno da će sve što ozbiljno narušava naša prava biti na vreme primećeno i korigovano. Uostalom, to se desilo i u slučaju Instagrama. Sa druge strane, prihvatanjem ovakvih ugovora mi se uvek odričemo dela privatnosti, o čemu vredi razmisliti.
Zanimljivost: Prosečno vreme čitanja uobičajenog dokumenta o uslovima korišćenja iznosi 37 minuta.
Ostavi komentar