Kome pripada Internet?

2011 - Feb - 06

Slike koje nam ovih dana stižu iz Egipta i nekih drugih arapskih zemalja, zbog velikog broja poginulih i povređenih građana, zaista su potresne i tragične, pogotovo jer i sami imamo slična iskustva iz prethodne decenije. Scenario događaja dobro je poznat, a sigurno je i da će se mediji i stučnjaci iz dana u dan posvećivati detaljima i analizama. Međutim, desilo se i nešto što zavređuje posebnu pažnju svih koji se bave informacionim tehnologijama. Naime, krajem januara Egipat je praktično ostao bez veze ka Internetu i taj potpuni “mrežni mrak” trajao je gotovo nedelju dana.

Isključenje, i to ne samo Interneta nego i većine mobilnih telefonskih veza, organizovala je egipatska vlada sa idejom da spreči komunikaciju onih koji organizuju proteste, što je na globalnom nivou ponovo pokrenulo lavinu rasprava o suštini globalne računarske mreže i pravu bilo koga da utiče na neki njen deo. Zanimljivo je da što se nekako u isto vreme u SAD ponovo aktuelizovana rasprava o zakonu koji određene grupe pokušavaju da “proguraju” već nekoliko godina unazad. Radi se o regulativi koja bi predsedniku, odnosno vladi, omogućila da praktično “isključi” Internet svim građanima države. Bez obzira što se kao opravdanje navodi odbrana od sajber-terorizma i situacija u kojoj bi kompletna infrastruktura zemlje bila ugrožena, stručnjaci se mahom protive ovakvom zakonu.

Ne treba da zaboravimo da su slične rasprave o suštini Interneta i pravu bilo koga da uskrati drugima pristup Mreži – mada je to većini čitalaca manje poznato – intenzivno vođene i u vreme kada je tadašnja Jugoslavija bila pod međunarodnim ekonomskim sankcijama. I tada je, bez obzira na političko opredeljenje ili stav o opravdanosti sankcija, gotovo jednoglasno utvrđeno da niko nema pravo “vlasništva” nad Internetom i da se mogućnost ukidanja Mreže kosi sa samom suštinom onoga što Internet predstavlja. U to vreme mi još nismo znali za sve prednosti i mogućnosti koje pruža Internet, društvene mreže i ostali fenomeni još nisu ni postojali, a pristup globalnom sajber prostoru imao je relativno mali broj ljudi na svetskom nivou. Danas je Internet nezamenjivi deo života miliona ljudi širom planete, snaga udruživanja ljudi na Mreži ogromna je (što je posebna tema o kojoj ću pisati u jednom od narednih članaka), a to je, uostalom, razumela i Egipatska vlada, koja je ovih dana ponovo otvorila svoju zemlju ka globalnoj računarskoj mreži.

Internet se slobodno može smatrati jednim od sinonima globalnog društva današnjice i informatičkog doba. Kao takav, on predstavlja način za nesmetanu komunikaciju, odnosno razmenu informacija, znanja i ideja među stanovnicima planete bez ograničenja, ali rekao bih i stvaranje šansi i prilika da svoje sposobnosti, kreativnost i i inovativnost predstavite i ponudite svetskom tržištu. I pored brojnih negativnih pojava i zloupotreba koje postoje u sajber prostoru – delom baš i zbog neograničenih sloboda, mogućnosti sakrivanja pravog identiteta ili otkrivanja podataka o drugim korisnicima – danas Internet možemo smatrati mestom stvarne demokratije i slobode. Slično kao u realnom svetu, posebno u situacijama kada su organizovana nova društva, zajednice i zemlje, jako je bitno da svi učesnici razumeju da slobode i prava istovremeno znače i obavezu poštovanja osnovnih kodeksa i pravila ponašanja