Na pitanje iz naslova većina manje iskusnih čitalaca odgovorila bi sa “jedan”, a samo bi se retki zamislili i pogodili da u svakom automobilu ima mnogo motora. Ovo zbog toga što je većina njih jako malih dimenzija i što su praktično nevidljivi za vozača. Radi se o pomoćnim električnim motorima koji pokreću najrazličitije mehanizme, poput upravljanja podizačima stakala, motorima ugrađenim u brisače vetrobrana ili prskalicama za vodu. Oni, međutim, nisu tema današnjeg članka. Govoriću o onom jednom, glavnom motoru, i činjenici da bi i on uskoro mogao da bude elektromotor u gotovo svakom vozilu i tako se pridruži grupi manje i nevidljive “braće”.
Vozila na električni pogon po pravilu ubrajamo u futuristička predviđanja i uopšte ih nekako vezujemo za budućnost. E pa izgleda da je budućnost stigla, samo što mi toga još nismo do kraja svesni jer se promene dešavaju u vidu veoma spore tranzicije, a ne tehnološke revolucije koja bi preko noći na ulice izvela reke vozila koja ne zagađuju okolinu, ne stvaraju nesnošljivu buku koja ruži velike gradove, poseduju manje delova i lakši su za održavanje, a mogu da se dopunjuju i kod kuće. Premda koncept automobila na električni pogon postoji već gotovo dve stotine godina, tek je u poslednjoj deceniji napravljen ozbiljan pomak. O tome da je došlo vreme ovakvih vozila govori i činjenica da su se u njihovu proizvodnju uključili praktično svi vodeći proizvođači, a tu je i nekoliko novih kompanija koje pokušavaju da inovativnim rešenjima kompletnih automobila ili pojedinih sklopova unaprede ovu oblast. Tako danas na tržištu imamo petnaestak modela koje potpisuju General Motors (Chevrolet), Ford, Daimler (Smart), Toyota, Mitsubishi, Nisan, Subaru, Tesla, BMW i drugi. BMW je nedavno čak otvorio namenski prodajni salon u Londonu sa ciljem da iskoristi olimpijadu za promociju zelenih tehnologija u auto industriji. Oni takođe tvrde da je potrebno pronaći drugačije načine obraćanje kupcima električnih automobila, odnosno da nova tehnologija zahteva i novi pristup prodaji i marketingu.
Mnogo stvari utiče na brzinu razvoja i komercijalizaciju električnih automobila. Kada o tome razmišljamo, prvo što nam pada na pamet su ekonomski interesi naftnih kompanija i proizvođača u auto industriji koji žele da zadrže postojeći model poslovanja i izvore prihoda. Ipak, ovo nisu i jedini razlozi. Verovali ili ne, svest potencijalnih kupaca i njihova edukovanost o ovoj oblasti takođe su značajni. Uostalom, od tridesetak aktuelnih modela hibridnih automobila, većina nas bi se “na prvu loptu” setila samo jednog, doduše i najpopularnijeg (znate na koji mislim). Dok ljudi ne prihvate činjenicu da treba što brže da prelazimo na automobile “na struju”, neće biti ni masovnije proizvodnje, ni pristupačnijih cena, a ni naprednijih rešenja. Ogroman deo publike i dalje je pod uticajem predrasuda da baterije u električnim vozilima ne mogu da izdrže dovoljno dugo za nesmetanu vožnju. Mnogi čekaju neke nove tehnologije poput hidrogenskih ćelija koje doduše zvuče dobro, ali su još uvek daleko od realizacije i masovne primene, dok su automobili na električni pogon već tu, što je i poenta ovog teksta.
Zanimljivost: U Njujorku je još 1897. godine u saobraćaj uključeno 12 taksi vozila na električni pogon koji su izgledom više podsećali na kočije nego na savremene automobile.
Ostavi komentar