Nezaustavljivi proces globalizacije izrodio je velike multinacionalne kompanije koje svoje poslovanje rasprostiru širom sveta. Ili beše obrnuto – rast kompanija i potreba za širenjem poslovanja na nova udaljena tržišta, stvorili su proces globalizacije koji „pegla“ kulturni milje na svim kontinentima. Onda je došla tehnologija koja je dodatno povezala udaljene krajeve planete i učinila je „ravnom“ u smislu konkurentnosti i dostupnosti radne snage.
To znači da u poslovnom svetu granice između država sve više blede i da je najvećim igračima jedino važno to u kojim su zemljama prisutni i u kojoj meri. Što veće tržište – to bolje. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, rađaju se partnerstva sa lokalnim i drugim globalnim kompanijama radi zajedničkog nastupa, optimalnog angažovanja resursa ili bržeg prilagođavanja specifičnostima lokalnog tržišta. Firmama je bitno da poslovanje raste i razvija se, a pomenuta saradnja sa domaćom privredom neretko je jedini način da se prevaziđu prepreke. Ono što nije sporno korporacijama, može biti sporno državama. Tako su se nedavno zbog saradnje sa velikim kineskim IT kompanijama na meti američkog kongresa i državnih institucija našli Fejsbuk i Gugl, preciznije Guglova matična grupacija Alfabet. Kongresmeni postavljaju pitanje koje od informacija kojima raspolažu američki gigant i najveća društvena mreža mogu biti dostupne partnerima u Kini i drugim državama, odnosno da li je na taj način ugrožena državna bezbednost.
Činjenica je da velike svetske industrije zavise od partnera na dalekom istoku, Indiji i drugim državama. Cena pametnih telefona i tableta u prodavnicama bila bi mnogo viša da nije proizvođača pojedinih komponenti širom sveta. Takođe, ukoliko žele da njihov softver bude dostupan na što je moguće više uređaja, veliki igrači moraju da sklope partnerstvo sa malim proizvođačima telefona, pogotovo onima sa perspektivom rasta. Zakoni tržišta su neumoljivi i države tome moraju da se prilagode, barem u izvesnoj meri. Sa druge strane, i biznis mora da pronađe način da se uklopi u zakonodavni okvir matične zemlje i da ne naruši njenu bezbednost. Globalizacija sa tim nema nikakve veze.
Ostavi komentar