Knjige, Internet, nagodbe i protivljenja

2009 - Sep - 06

Kroz istoriju su ratovi vođeni iz mnogih razloga, ali verovatno najmanje zbog knjiga, premda su knjige i autori često bili žrtva okršaja i njihovih ishoda. Ovih dana, međutim, upravo su knjige postale glavni razlog za žestoku tržišnu i sudsku bitku između nekoliko zainteresovanih strana, a sve u vezi sa pravima na pretraživanje i delimično prikazivanje književnih dela za koje još uvek važe autorska prava.

Ako se sećate, kada sam pre otprilike godinu dana pisao o elektronskim čitačima knjiga, spomenuo sam nekoliko projekata kreiranja biblioteka digitalizovanih književnih dela, između ostalih i Google Books. Ono što ova kompanija radi od 2004. godine do danas je skeniranje i digitalizacija izdanja za koja više ne važe autorska prava, odnosno onih koja su postala opšte dobro čovečanstva. Jedan od njihovih ciljeva je omogućavanje pretrage književnih dela i prikazivanje sadržaja koji se odnose na rezultat pretrage. Da bi se što više približili idealu najveće biblioteke na svetu, posegli su u jednom momentu i u prostor “sive zone”, odnosno skeniranja kompletnih knjiga koje se više ne štampaju, ali nad kojima još uvek pisci i izdavači polažu autorska prava. Opravdanje su našli u takozvanom zakonu “poštenog korišćenja”, odnosno činjenici da tako skenirane cele knjige neće prodavati niti prikazivati na ekranu, već da će ih samo pretraživati i korisniku na uvid pružiti mali deo u kome su pronađene ključne reči. Na taj način, Google Books danas može da pretraži više od deset miliona knjiga, a one koje su javno dobro možete kompletne da pročitate ili preuzmete na lokalni računar. Naravno, mnogima se Googleovo slobodno tumačenje zakona nije svidelo, pa je nekoliko organizacija pisaca i izdavača pre nešto manje od četiri godine pokrenulo sudski postupak protiv ovakve akcije poznatog Internet pretraživača.

U oktobru 2008. godine ceo slučaj doživeo je svojevrsni epilog kada je Google predložio da tuženi i tužitelji sarađuju u omogućavanju ljubiteljima pisane reči da dođu do knjiga koje ih interesuju, u bilo kom legalnom statusu da se nalaze. Naravno, Google po tom dogovoru zadržava pravo na skeniranje i pretragu knjiga, ali je dužan i da izdavačima i autorima plati oko 125 miliona dolara na ime povrede prava i učešća u dobiti od oglašavanja na stranicama sa pretragom knjiga. Biblioteka besplatnih knjiga i dalje ostaje, a za sve ostale Google će obezbediti sve potrebne prateće informacije – od toga gde se knjige mogu kupiti ili u kojoj biblioteci iznajmiti, do posebne onlajn prodavnice organizovane u saradnji sa izdavačima-partnerima. Ovih dana ističe i rok koji pisci imaju da se izjasne o svom prihvatanju sporazuma i učešću u projektu. Naravno, ovakav ishod mnogima ne odgovara jer njime Google praktično stiče svojevrsno pravo monopola, pa je organizovana Open Book Alliance, udruženje koje čine neke biblioteke i izdavači, nezavisni autori, ali i Microsoft, Yahoo i Amazon, glavni konkurenti u ovoj oblasti.

Jasni su interesi svih koji se protive ovom projektu i nagodbi, a činjenica je i da većina argumenata ima realnu osnovu. Kako god da se cela “ujdurma” završi, mogli bismo uskoro da imamo potpuno novi način funkcionisanja biblioteka, knjižara i izdavaštva. Time se još jednom pokazuje u kojoj meri Internet menja fizički svet u ovoj i mnogim drugim oblastima, ali i da je potrebno prilagoditi se promenama u korist onih zbog kojih su sva ta dela i nastala – nas čitalaca.