Negde sredinom godine pisao sam sa putovanja u SAD o fenomenu autsorsinga i mogućnostima koje on pruža domaćim komanijama za prevazilaženje granica lokalnog tržišta i postizanje konkurentnosti na globalnom nivou. Svrha tog putovanja bilo je, između ostalog, sklapanje dugoročnih autsorsing partnerstava sa nekoliko vodećih američkih kompanija i organizacija. Budući da smo u međuvremenu stekli mnogo pozitivnih iskustava na konkretnim primerima i projektima, možda je vreme za nastavak priče o jednoj novoj vrsti autsorsinga i uticaju koji nastupajuća globalna ekonomska kriza ima na ovaj deo IT industrije.
Rekao sam tada da je autsorsing jedan od važnih činilaca novog poglavlja u globalizaciji sveta u kome države u razvoju i male kompanije mogu da igraju tržišnu utakmicu praktično ravnopravno sa velikima i razvijenima. Ravnopravnost se, pored drugih faktora, postiže znanjem, inovativnošću, te pravilnom upotrebom i maksimalnim iskorišćenjem novih tehnologija. Budući da je ceo svet informaciono povezan Internetom, a da moderna sredstva transporta čine da svaki deo planete postaje komšiluk, jedine razlike ogledaju se u stručnosti, specijalizaciji, fleksibilnosti i produktivnosti koja utiče na krajnju cenu projekta.
Namerno koristim reč “projekat” a ne “radna snaga”. Naime, stari IT autsorsing u kome zemlje sa jeftinom radnom snagom, relativno dobrim školama i poznavanjem jezika iznajmljuju svoje programere i inženjere po sistemu rada na delu projekta, dovršavanja i testiranja, i to najčešće naplatom po utrošenim radnim satima, pokazao se kao neefikasan i skup. U situaciji u kojoj ceo svet smanjuje troškove, jako je bitno da ne trošite sopstvene resurse na nepotrebnu komunikaciju, kontrolu, istraživanja i unapređenja. Naprotiv, firme kojima informacione tehnologije nisu primarna delatnost sve češće se odlučuju da kompletan IT sektor autsorsuju i izmeste kod nezavisnih kompanija. Iskustva su pokazala da je time moguće ostvariti uštede i do 50% na godišnjem nivou. Upravo tu treba tražiti šansu za naša preduzeća i državu jer dolazi vreme u kome će svaki budžet biti tri puta meren i smanjivan.
Ako klijentu pružimo priliku da budžet za projekte planira unapred, a to je moguće samo ako krajnju cenu zna već na samom početku, imaćemo prednost čak i u odnosu na one čiji je radni sat jeftiniji. Da bismo mogli da odredimo cenu unapred, moramo biti sposobni da zadatak obavimo od početka do kraja, uključujući projektovanje, istraživanje i razvoj. Iz ovoga je proistekao novi model autsorsinga po sistemu “ključ u ruke”. Naravno, važni su i poštovanje strogih standarda kvaliteta, precizna metodologija rada i fazni razvoj u kome naručilac na svakoj važnoj tački procesa dobija jedan deo konačnog proizvoda koji je potpuno funkcionalan. Za ostvarenje svega ovoga neophodno je da konstantno i transparentno komuniciramo sa klijentom, pri čemu do izražaja dolazi prednost Jugoistočne Evrope zbog poznavanja jezika i sličnosti u kulturi i običajima.
Još jedna važna prednost našeg regiona je veliki broj stručnih mladih ljudi spremnih da rade u timovima sa svestranim poznavanjem tehnologija i procesa. Zbog toga je neophodno da naše kompanije konstantno ulažu u edukaciju zaposlenih i da proširuju portfolio proizvoda i usluga, kao i bazu kompetencija po industrijama, programima, proizvodima i tehnologijama. Potrebno je da znanje i sposobnosti programera, inženjera i projekatanata sa ovih prostora rasejemo po svetu, ali kao dodatni kvalitet i sveobuhvatnu bazu znanja i sposobnosti, a ne kao prostu radnu snagu.
Ostavi komentar