Sredinom meseca Japan je pogodila nezapamćena katastrofa čije je razmere u momentu kada nastaje ovaj tekst nemoguće sagledati, pogotovo što se još uvek odigrava drama u oštećenoj nuklearnoj elektrani, a spasilačke ekipe usporavaju nepovoljni vremenski uslovi. O detaljima vezanim za žestoki zemljotres, razorni cunami koji je usledio i napore u spašavanju preživelih i povređenih piše se i govori u svim domaćim i svetskim medijima ovih dana. Ono na šta bih ja želeo da obratim pažnju čitalaca je uloga informacionih tehnologija i telekomunikacija u ovom događaju, saniranju posledica i pružanju podrške narodu Japana.
Najpre i najočiglednije, u gotovo svim državama sveta otvoreni su brojevi za slanje SMS poruka kako bi se prikupla sredstva za pomoć najugroženijima. Kod nas je to broj 2001, jedinstven za sve mobilne mreže, a prilozi u vrednosti od 50 dinara po poruci se ne oporezuju i njima upravlja Crveni krst. Imam osećaj da SMS kao telekomunikacionu uslugu stanovnici planete uzimaju kao nešto što se podrazumeva, premda je pre samo 15 godina ona još uvek bila retkost dostupna samo malom broju korisnika. U ovakvim, ali i u mnogim drugim situacijama, SMS je najbrži i za građane najjednostavniji način da pruže podršku onima kojima je potrebna.
Dalje, i ovoga puta se pokazala snaga društvenih mreža i drugih zajednica na Internetu. Posle njihove uloge u organizovanju pobuna u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, i ovde su Facebook, Twitter, Groupon, iTunes i drugi slični sistemi okupili ljude oko zajedničkog cilja. Bilo da “lajkovanjem” stranice želite samo da pokažete podršku unesrećenima ili da pružite novčanu donaciju, ovi servisi pružaju vam mogućnost da to uradite u koordinaciji sa svojim prijateljima i poznanicima na Mreži. Na kraju, tu je i poseban alat koji je pokrenuo Google nazvan Person Finder, a predstavlja web portal na kome možete da pronađete i dostavite informacije o nestalim osobama. Person Finder za Japan za sada poseduje više od 300 000 podataka.
Japan je poznat kao jedna od tehnološki najnaprednijih nacija. Zbog toga ne treba da čudi što u pronalaženju i izvlačenju žrtava nesreće učestvuju roboti i druga tehnička sredstva kakva bismo očekivali da vidimo u filmovima naučne fantastike. Od zmijolikog robota debelog svega nekoliko centimetara sposobnog da se uvuče u najmanje otvore i snimi prostore do kojih ljudi nikako ne bi mogli da dopru, preko guseničara i čovekolikih robota koji bezbedno mogu da iznesu povređenu osobu iz opasnog područja, do namenskih uređaja projektovanih da registruju da li ispod ruševina ima preživelih, koriste se razna tehnološka rešenja koja bitno olakšavaju proces potrage, evakuacije i prve pomoći.
Prirodne katastrofe i slične nesreće se, na žalost, dešavaju i dešavaće se u budućnosti. Ono što mi možemo da uradimo jeste da se što brže i adekvatnije organizujemo i da na efikasan način odgovorimo na izazove – bilo da su u pitanju prevencija, saniranje posledica ili pomoć ugroženima. Kao i u mnogim drugim situacijama, IT industrija, telekomunikacije i savremena tehnologija u najširem smislu ovde mogu značajno da pomognu, ako ništa drugo ono da ujedine ljude i pruže osećaj zajedništva i podrške, bez obzira i uprkos tome što protivnici informatičke ere ističu otuđenje kao njenu najnegativniju posledicu.
Zanimljivost: Procena je da na svetu trenutno postoji oko dve i po milijarde aktivnih korisnika SMS servisa.
Ostavi komentar