pratite me na:
Dolazak Pejpala (eng. Paypal) u Srbiju – odnosno mogućnost da i u našoj zemlji koristimo ovaj najveći svetski servis za elektronsko poslovanje i sigurnu razmenu novca putem internata – godinama je bio važno pitanje među stručnjacima i svima koji su zainteresovani za korišćenje modernih tehnologija. Premda ovo nekome može da deluje kao trivijalna tema, u mnogim slučajevima se ispostavilo da je nemogućnost korišćenja Pejpala najozbiljnija kočnica za uključivanje domaćih kompanija u svetsko IT tržište. Jednostavno, ovaj servis se profilisao kao obavezni sistem za bezbedno onlajn poslovanje, bez koga ne možete da nudite svoje usluge ili robu na internetu. Mnoge ozbiljne prilike propuštene su dok smo čekali Pejpal.
Kada je konačno stigao, ispostavili se da kod nas funkcioniše kao jednosmerna ulica, to jest’ da je moguće plaćanje, ali ne i prodaja, odnosno prijem novca. Doduše, u oktobru prošle godine dočekali smo da Pejpal potpuno proradi, ali samo na tri dana, nakon čega je mogućnost izvoza ponovo ukinuta. Objašnjenje je neusklađenost domaćeg zakonodavstva, što je, uostalom, bio i osnovni razlog zbog kojeg smo tolike godine čekali na dolazak Pejpala. Ispostavilo se da je ovoga puta problem u tome što zakon ne dozvoljava da stanovnici Srbije međusobno posluju u bilo kojoj drugoj valuti sem dinara.
Očekivati od Pejpala da uvede dinar kao valutu plaćanja je iluzorno, pa je jedino rešenje izmena domaće regulative. U međuvremenu su najviše oštećeni upravo oni koji su spremni i sposobni da izvoze pamet i znanje – proizvođači softvera, frilenseri, preduzetnici i male firme. Značaj ove grupe za jačanje privrede Srbije nije mali, naprotiv. Pitanje je samo da li u tome želimo da ih podržimo, da im pomognemo da svoje ideje, veštine i proizvode plasiraju na globalnu scenu i da na kraju svi zajedno kao društvo od toga imamo dugoročnu korist kroz prihode od poreza, prepoznatljivost naših IT stručnjaka i ostanak sposobnih mladih ljudi u zemlji.
Ostavi komentar