Izvor života

2009 - Aug - 23

Nedavno sam imao priliku da se na kratko poigram sa prvim mobilnim telefonom koji ima mogućnost dopune baterije korišćenjem solarnih ćelija ugrađenih u poklopac sa zadnje strane. Ceo koncept deluje veoma zanimljivo, a proizvođač tvrdi da jedan sat na suncu može da obezbedi do 10 minuta razgovora. Naravno, i dalje je prisutna mogućnost upotrebe klasičnog punjača da bi telefon nesmetano funkcionisao u svim uslovima. Premda je upotrebna vrednost konkretnog modela ograničena, ovaj primer navodi na temu iskorišćenja sunčeve energije u informacionim tehnologijama i aktivnosti u ovoj oblasti.

Pored nekoliko modela telefona i drugih uređaja koji imaju alternativnu mogućnost korišćenja ugrađenih solarnih ćelija, veoma je zanimljiv primer portabl solarnog panela koji se sa uređajima, primarno notebook kompjuterima, povezuje putem standardnog USB priključka. Slična rešenja ugrađuju se u torbe i rančeve, ali i drugu planinarsku opremu. U jednom drugom projektu stručnjaci su otišli korak dalje i pored solarnih ćelija u prenosivi punjač istovremeno ugradili neku vrstu propelera koji “sakuplja” snagu vetra i pretvara je u električnu energiju. Tako generisana energija čuva se u posebnoj bateriji samog uređaja i može biti naknadno upotrebljena za napajanje računara, telefona, multimedijalnih plejera i drugih uređaja. Na žalost, svi ovi primeri još uvek imaju ograničenu  mogućnost ozbiljnijeg korišćenja zbog relativno slabih performansi, na šta je ukazalo i jedno nedavno istraživanje kompanije Gartner. Pored daleko veće efikasnosti u konverziji sunčeve u električnu energiju, ističu oni, potrebno je da masovnija primena utiče na nižu cenu ovih tehnologija, pa se ne očekuje ozbiljan “skok” u ovoj i narednoj godini.

Ipak, mislim da ne treba da budemo obeshrabreni jer treba da razmišljamo o budućnosti. Naime, sunce i drugi obnovljivi resursi (vetar, morski talasi, kiša, geotermalni izvori) postaće veoma važan, ako ne i jedini izvor energije u budućnosti ukoliko želimo da život na planeti opstane u postojećem obliku. Trenutna statistika je donekle poražavajuća. Otprilike dvadeset procenata svetske potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Ako dodatno raščlanimo tih 20%, videćemo da ubedljivo najveći deo odlazi na hidroenergiju i sagorevanje biomase (drvo, otpad i alkoholna goriva), dok je solarna energija najmanje zastupljena.

Dobra vest je da broj eksperimenata i projekata u oblasti iskorišćenja energije sunca svakodnevno raste. Prošle godine stručnjaci su uspeli da postignu novi rekord u efikasnosti iskorišćenja solarnih ćelija pri čemu je 40% sunčevih zraka pretvoreno u iskoristivu energiju. Ukoliko bi ovaj procenat bio još veći, mogli bismo da računamo na mnogo ozbiljniju primenu solarne energije, a s obzirom da većina elektronskih uređaja i računarske opreme zahteva relativno male količine električne energije, pretpostavka je da bi upravo u informacionim tehnologijama ona mogla da nađe realnu primenu. Tako može da se desi da u doglednoj budućnosti svi pođemo u parkove i prirodu kako bismo dopunili baterije svojih laptop računara, radili i uživali u nezagađenoj okolini.