pratite me na:
Premda je iskušenju bilo teško odoleti, odustao sam od toga da početkom meseca, u nedelji kada je na sva zvona objavljen novi Appleov gedžet, sada već svima poznati iPad, članak posvetim ovoj novoj vrsti mobilnih računara. Zbog čega? Osim toga što su mediji bili prezasićeni fotografijama i opisima ovog tankog uređaja dimenzija sveske, sa velikim ekranom i mogućnošću povezivanja na Internet, postoje i malo ozbiljniji razlozi. Najpre, još je uvek teško predvideti u kom pravcu će se kretati razvoj Internet tableta sada kad se i jedan od najznačajnijih igrača uključio u njihovu proizvodnju, a potom i zbog nekih nedostataka koje iPad ima, a koji su kod konkurentskih modela mnogo praktičnije rešeni. Međutim, ako već Appleovo „čedo“ ne predstavlja revoluciju kakva mu se pokušava pripisati, sigurno je da će ova vrsta uređaja u budućnosti značajno uticati na neke aspekte naših života i iz korena promeniti pojedine industrije.
Već sam u nekoliko navrata pisao o tome kako će izdavačka delatnost morati da se prilagodi pojavi elektronskih knjiga i Internet izdanja dnevnih novina i časopisa. Ovo prilagođavanje može da se posmatra iz dva ugla. Prvo, proces kreiranja, prezentovanja i distribucije sadržaja sada je uveliko promenjen. Za prikupljanje vesti i istraživačko novinarstvo mogu da se koriste brojni automatizovani Internet servisi i agregatori; socijalni element u kreiranju sadržaja igra sve značajniju ulogu, pa imamo takozvano „Internet novinarstvo“; umesto “ravnog“ prikaza informacija na papiru, sada su interaktivnost i međupovezanost imperativ; dok se distribucija dešava u realnom vremenu i putem brojnih novih (jeftinijih) kanala kao što su web, elektronska pošta, SMS, mikroblogovi i slično.
Drugi aspekt tiče se poslovnog modela, odnosno mogućnosti naplate Internet izdanja krajnjim korisnicima, ali i servisima koji sada najčešće slobodno preuzimaju sadržaje. Najvatreniji borac protiv besplatnih vesti u sajber prostoru je medijski mogul Rupert Merdok, koji je objavio pravi mali rat Internetu, premda mislim da se pre radi o problemu nespremnosti na prilagođavanje novim trendovima i razvoju tehnologije. Paradoksalno je što upravo neki od novih elektronskih uređaja pomažu u rešavanju problema sa kojima se susreću Merdok i ini. Naime, pokazalo se da su ljudi iz nekog razloga spremniji da plate za preuzimanje muzike, elektronskih knjiga ili vesti na mobilne uređaje nego na računare. Dokaz za to su Appleov iTunes sistem i Amazonova prodavnica e-book izdanja. Sigurno je da će u većini slučajeva i tableti funkcionisati po sličnom principu, a predviđanja stručnjaka su da bi ovi uređaji u budućnosti mogli potpuno da zamene štampane medije.
Na Internet tablete kakav je pomenuti iPad možemo da gledamo kao na logičan nastavak ili čak neku vrstu hibrida između netbook računara, multimedijalnih plejera, pametnih mobilnih telefona i čitača elektronskih knjiga. Jednom kada je publika prihvatila da za realne potrebe većine korisnika (obrada dokumenata, pristup Internetu, komunikacija, multimedija, video igrice) računar ne mora obavezno da bude glomazna i skupa naprava, ali i kada je broj onih koji svakodnevno koriste kompjutere dostigao kritičnu masu, otvoren je prostor za nove koncepte. Kada se mediji u potpunosti prilagode novinama koje donosi industrija informacionih tehnologija, možemo očekivati nove ideje i još zanimljivija rešenja.
Ostavi komentar