Ako ste nekada pasionirano igrali video igricu, čak i neku od kompleksnijih i realističnijih, mogli ste da zaključite da posle nekog vremena postaje dosadna. Jednostavno, postoji konačan broj nivoa koje možete da pređete, digitalni učesnici imaju predvidivo ponašanje, scene se ponavljaju, pa je izazova i zabave sve manje. Onlajn igrice u kojima učestvuju drugi ljudi rešavaju deo pomenutih problema, ali su i dalje video igre nedovoljno prilagođene konkretnom igraču, njegovim navikama i karakteru.
U budućnosti bi to moglo da se promeni. Naime, stručnjaci širom sveta već neko vreme intenzivno rade na uključivanju veštačke inteligencije i mašinskog učenja u mehanizme funkcionisanja video igrica. Neka od rešenja spremna su za širu upotrebu i uskoro bi se mogla naći u izdanjima vodećih proizvođača video igara. Videćemo kako će izgledati konkretne implementacije, ali u osnovi ideje je mogućnost igrice da se prilagođava osobi koja igra, da kreira potpuno nove jedinstvene situacije i scenarije koji ranije nisu postojali. Sposobnost mašina da uče i usavršavaju sopstvene algoritme naredni je korak. To znači da će i virtuelni junaci biti neuporedivo inteligentniji i sposobni da se ponašaju kao stvarne osobe. U zavisnosti od žanra igre, biće dostojni protivnici koji će predstavljati ozbiljan izazov. Već sada imamo specijalizovane kompjutere koji su sposobni da pobeđuju profesionalne igrače. Mehanizmi koje koriste takve igre mogu poslužiti i kao platforma za razvoj naprednih metoda učenja pomoću računara, ali i za brojne druge namene.
Na video igrice mnogi gledaju kao na pošast modernog doba jer mogu da „prikuju“ mlade uz računar i potencijalno izazovu neku vrstu zavisnosti. Sa druge strane, dokazano je da njihovo umereno korišćenje pomaže u razvoju određenih veština. Postoje i igre u kojima može da uživa cela porodica i koje su ništa drugo nego elektronska verzija društvenih igara iz prošlosti. Priču o tome kako bi mogla da izgleda verzija takvih video igrica u budućnosti, ostaviću za neku drugu priliku.
Ostavi komentar