Informacione tehnologije su od svojih početaka neraskidivo vezane za različite oblasti nauke. Kao alat za prikupljanje i analizu podataka, računari se koriste na svim nivoima u akademskim institucijama. Uostalom, internet je najpre zaživeo kao mreža povezanih univerziteta, iz potrebe da se na jednostavan i brz način dele naučni radovi, saznanja i podaci prikupljeni u laboratorijama. Kako vreme odmiče a moć kompjutera raste, otvaraju se nova polja primene i neslućene mogućnosti za komplikovane analize i simulacije pojava u prirodi.
Bioinformatika (eng. „bioinformatics“) je oblast koja bi u godinama pred nama mogla da doživi značajan napredak. Već sada se sve češće priča i piše o novim rešenjima i otkrićima koja povezuju informacione tehnologije i analizu kompleksnih bioloških sistema. Govorimo još i o „računskoj biologiji“ (eng. „computational biology“), multidisciplinarnoj oblasti koja kombinuje softversko inženjerstvo, modelovanje podataka, statističku analizu i biološke nauke. Cilj je da se na odgovarajući način prikupe i analiziraju ogromne količine podataka. Na osnovu tih analiza moguće je kreiranje detaljnih modela, a potom i simuliranje razvoja i rezultata ukoliko se neki od brojnih parametara promene. Analiza genetskog materijala jedna je od vrsta podataka kojima se bavi bioinformatika. Druge obuhvataju, na primer, proučavanje organizacije ćelija različitih vrsta organizama, molekularne podatke, analizu proteina i slično. Može se reći da je krajnji cilj transformacija pravila koja grade živi svet u struktuirane setove podataka kakvima barataju informacione tehnologije. Otuda i veza ove dve oblasti. Primene su – pored potpunijeg razumevanja biosfere – višestruke. U medicini, bolje ćemo kontrolisati pojavu i širenje bolesti, pogotovo retkih poremećaja. U meteorologiji i ekologiji ćemo znati kakav je uticaj biosfere na vremenske prilike i zdravlje planete. Osim toga, moći ćemo da predviđamo tokove evolucije i da utičemo na povećanje kvaliteta života ljudi.
Pojave u prirodi veoma su kompleksne i zavise od mnogobrojnih faktora koje je nemoguće sagledati. Naučnici su u prošlosti pribegavali pojednostavljenjima i generalizacijama kako bi mogli da formulišu teorije i osnovne zakonitosti. Zbog toga je danas, bez obzira na tehnološki napredak, veoma teško doći do preciznih predviđanja u meteorologiji, seizmologiji, biologiji, pa čak i globalnoj ekonomiji. Nove oblasti, poput bioinformatike, pokušavaju da ove izazove prevaziđu. Nadamo se da će u tome uspeti.
Ostavi komentar